Нове цене услуга у аутосервисима од 1. маја: Радни сат минимум 3.000, а пуњење климе 3.500 динара

Цене услуга поправке аутомобила и дијагностике широм Србије драстично се разликују у зависности од мајсторске радионице, али и од града у којем се овај посао обавља. Чланови јединог струковног удружења "Аутосервиси Србије" су сада, по први пут, препоручили да минимална цена радног сата механичара, електричара и осталих мајстора на територији целе Србије од 1. маја буде 3.000 динара. Они су, такође, предложили и да минимална цена за пуњење аутомобилских клима гасом Р134а буде 3.500 динара.

Александра Ђуришић из Удружења сервисера Србије за РТ Балкан каже да сада постоје огромне варијације када је у питању цена услуге и да неки сервиси радни сат наплаћују 1.500, а неки и 4.000 динара. Она каже да удружење окупља око 400 сервисера и да ће они од 1. маја прилагодити цене својих услуга новом ценовнику. За многе грађане ће то значити и скупље поправке аутомобила од следећег месеца.

"Цена радног сата у аутосервису не зависи само од марке возила, већ и од годишта производње и вредности возила. Ово је покушај да се среди ситуација, јер је у овом сектору изузетно изражена нелојална конкуренција и има мајстора који иду испод сваке цене, јер нису у обавези да плаћају порезе и доприносе, а нису ни на удару еколошке и других инспекција чије све услове легални сервиси морају да испуне", објашњава Ђуришић за РТ Балкан.

Многи сервиси "испод радара" инспекција

Она истиче да велики број сервиса послује непријављено у сивој зони. Додаје да су "иако деградирају струку, ови сервиси невидљиви за инспекције".

"Немају никакву одговорност према својим клијентима, ни према држави. Послали смо на десетине дописа о овој теми на адресе надлежних. Одговор је да немају податак да постоји толико нелегалних сервиса. Траже од нас да пријављујемо колеге које раде нелегално. Ипак, сагласни смо да то не сме бити наш посао. Невероватно је да држава не реагује, с обзиром да је пословање толиког броја нелегалних сервиса за њу огроман губитак", сматра Ђуришић.

Она каже да мајсторе који послују у сивој зони нико не пита где завршава опасан отпад из њихових сервиса, како се греју, ни ком оператеру они предају отпад.

"Са друге стране, притисак на легалне сервисере је све већи. Такав третман, нажалост, натера неке колеге да се придруже већини која послује нелегално. Знају да неће имати последица", истиче Ђуришић.

Сервисери се жале и на недостатак квалификованих кадрова и кажу да деца беже од заната. На скупштини удружења констатовали су да интересовање за бављењем сервисерским позивом никада није било мање. Напомињу да деца деца још уче на примерима и из уџбеника из деведесетих година прошлог века и питају се да ли ће имати ко да их замени.

"Код Агенције за квалификације управо је наша иницијатива да се у образовање уведе профил
техничар мехатронике возила по моделу дуалног образовања. Наш посао одавно није само
аутомеханика. Сервисер мора да познаје дијагностику, електрику, електронику, софтвере, програмирање и
кодирање. У нашој земљи не постоји смер који може да изнедри таквог сервисера. Већ дуго указујемо на овај проблем и надамо се да ће га препознати и они који одлучују", каже Александра Ђуришић,.

Сервисери наводе да иако су улагања у опрему и алате велика, одговорност огромна, посао све сложенији, а интересовање за занатима никад мање, њихов рад није довољно цењен.

Богољуб Мацура, члан Управног одбора Удружења, каже да очекује да ће предлог о минималним ценама бити предмет даљих дебата, али да су до тих износа дошли калкулацијом трошкова живота, обавеза према држави и запосленима и великих трошкова за одлагање неопасног и опасног отпада.