Економија
Српски производи по мери Руса: Раст трговинске размене Србије са Русијом упркос притисцима
Русима смо продали мање јабука, али су увезли више садница воћних сорти из Србије, јер су почели сами да гаје ову воћку
Упркос свим ограничењима и отежаним условима пословања током прошле године, Србија бележи рекордне годишње резултате у трговини са Русијом. Робна размена између две земље лане је била 4,3 милијарде долара, што је раст од 52,7 одсто у односу на претходну годину. Тај тренд је, према подацима Привредне коморе Србије, настављен и у првом кварталу 2023. када је забележен раст од 31,8 одсто, а укупна размена од јануара до марта је око 1,2 милијарди долара.
Српски извоз у прва три месеца ове године износи 350 милиона долара, што је раст од 44,2 одсто у односу на исти период прошле године, док је увоз 790,7 милиона долара и већи је за 27 одсто.
Највише смо увозили нафту и природни гас, уреу и ђубрива, дуван и сировине. Прва три производа по вредности извоза су свеже јабуке, хулахоп чарапе и кућна хемија. Русима продајемо и храну за прехрану животиња, а вредност извоза хране за кућне љубимце бележи раст од 38 одсто.
Међу производима из Србије који су најтраженији на руском тржишту су и фрижидери и замрзивачи произведени у нашој земљи, чији извоз бележи троструки раст у односу на 2021. Извоз смрзнутог воћа је лане био два и по пута већи у односу на претходну годину, а порасла је и продаја дрвеног намештаја за опремање објеката. Руси из Србије потражују и млечне производе, млади сир и млечне намазе, доњи веш, као и радну и заштитну обућу и одећу.
"Руско тржиште и потрошачи традиционално су благонаклони према српским производима и позитивно реагују на специфичност укуса и квалитет српске хране. Највећи потенцијал за извоз у Русију и девизни прилив традиционално бележе свеже, смрзнуто и прерађено воће и поврће, млади сиреви и млечни намази, месне прерађевине припремљене на традиционалан начин, храна за децу, сокови, кондиторски и екопроизводи", каже Дејан Делић, директор Представништва ПКС у Москви за РТ Балкан.
Укупна макроекономска нестабилност, отежан девизни трансфер са Руском Федерацијом, дуплирани логистички, транспортни и шпедитерски трошкови, растућа инфлација и осцилација курса поприлично су отежали трговину домаћим привредницима, али извоз већине производа у Русију и даље расте.
Код пољопривредних производа изузетак су јабуке, чији извоз у Русију је смањен за око 23 одсто и реализован је у висини од око 73 милиона долара вредносно, а 96 хиљада тона количински, али су оне и даље један од наших најтраженијих производа на руском тржишту.
У ПКС наводе да је паду извоза допринео и вишегодишњи, интензивни програм улагања у домаће засаде и супституцију увоза. Руси су почели сами да гаје јабуке, о чему сведочи и значајан раст извоза садница воћних сорти из Србије у ову земљу у 2022. години.
Вишње, судећи по подацима ПКС, а и на срећу српских пољопривредника, још немају довољно, па је извоз овог смрзнутог воћа из наше земље дуплиран – до 16,5 хиљада тона и 27,6 милиона долара извоза у прошлој години. Када је у питање воће, забележен је раст продаје већи од 80 одсто код смрзнутих боровница и свежих шљива, око 40 одсто код крушака, док је раст извоза нектарина нешто скромнији, од 10 одсто.
С друге стране, свеже јагоде бележе пад извоза од око 20 одсто, а смрзнуте малине пад од око 40 одсто количински, али само 12 одсто вредносно.
Русија четврти трговински партнер
Наш саговорник напомиње да је Русија четврта на листи земаља са којом Србија има највећу трговинску размену, одмах иза Немачке, Кине и Италије.
"Поред свих ограничења и отежаних услова пословања, скоро у потпуности блокиран девизни трансфер, захтевну логистику, вишеструко поскупљење транспортних трошкова, забране и трговинске санкције према Руској Федерацији и рестриктивне мере западних земаља, билатерална трговинска размена и српски извоз у Русију бележе раст, каже директор Представништва ПКС у Москви за РТ Балкан и додаје да Србија примењује све мере Европске комисије по којима је забрањен транзит, извоз и свако друго кретање робе кроз ЕУ, а која је намењена Русији и стоји на листи санкција ЕУ.
Делић напомиње да до сада уведена трговинска ограничења ЕУ директно утичу на пад извоза појединих српских производа. До сада су то на својој кожи највише осетили произвођачи спољних пнеуматских гума, амбалажне хартије и картона, центрифугалних и циркулационих пумпи за грејне системе, нумеричких машина за брушење, хидрауличних агрегата и индустријских боја и лакова.
Број фирми које извозе у Русију удвостручен
Према подацима ПКС, број извозника се током прошле године готово удвостручио. Током 2012. године је 57 фирми извозило производе и услуге у Русију, док је прошле године било чак 122 таквих фирми. Порастао је и број увозника - са 32 у 2021. години на 50 у 2022.
Компаније које су извозиле робу у Руску Федерацију, у 2022. години, запошљавале су 152.564 радника у Србији.
Извоз услуга у Руску Федерацију у 2022. години Србија је реализовала у нивоу од 582,7 милиона евра, што представља раст који је већи 2,3 пута (234 одсто) у односу на претходну годину. Посматрајући укупан пласман услуга из Србије од 11,9 милијарди евра, пласман у Руску Федерацију чини 5,25 одсто извоза услуга у свет", истиче Делић.
Колико је за домаће привреднике значајно тржиште Русије илуструје и податак Народне банке Србије, који показује да је од 14. земље по рангу у извозу 2017. године, Русија прошле године постала пета земља на списку оних којима Србија продаје највише услуга.
У ПКС наводе да међусобна бесцаринска трговина на бази Споразума о слободној трговини за око 99 одсто роба кључна карактеристика сарадње са Русијом. Домаћи привредници у Русији продају производе вишег степена прераде и додате вредности, а на страни увоза су првенствено енергенти и сировине. Сарадњу две земље карактерише и динамичан раст броја извозника и ширење лепезе производа у извозу.
"Дефицит на српској страни је због увоза енергената у нивоу од 60 до 80 одсто. Ако би се изузео увоз енергената из анализе - Србија бележи суфицит у трговинској размени", наводе у Привредној комори.
У ПКС истичу и изузетан инвестициони потенцијал и улагање међународних компанија, које привлачи могућност бесцаринског пласмана производа на тржиште Руске Федерације. Наводе да је, посматрајући само првих десет водећих српских извозника у Русију, девет од њих компаније и директне инвестиције Европске уније.
"Територијална удаљеност, високи логистички, шпедитерски и транспортни трошкови, који у великој мери утичу на финалну цену и конкурентност производа, оштра домаћа и међународна конкуренција, специфичност правила усаглашавања квалитета и декларисања производа и укупно посматрано, систем пословања - не умањују тражњу. Српски производ јесте бренд, цењен и прихваћен као висококвалитетан, има традиционалног купца. Укупан утисак српске пословне заједнице је да би требало тај тренд одржати, а да потенцијали нису ни издалека исцрпљени, закључује Делић.
