РТ Балкан истражује: Ко кроји цену нафте?

Цена нафте је протеклих месеци "потонула", нарочито ако се упореде вредности из прошле године, када је барел премашивао 100 долара, а прогнозе су биле да би могао достићи и 200 долара. Сада је ситуација сасвим другачија - сирова нафта се прошле недеље продавала за 68,16 долара за барел, а нафта Брент је била 72,61 долара. Цена руске нафте Урал се кретала око 53,6 долара.

Санкције које је Европа увела Русији су прошле године довеле до поремећаја на тржишту гаса и нафте, због чега је већина држава почела убрзано да гомила залихе у страху да ће остати без енергената. Стручњаци сматрају да су пуна складишта и смањена потрошња имали главни утицај на пад цена последњих месеци. 

Чланице Организације земаља извозница нафте ОПЕК плус одлучиле су да интервенишу, а тржиште је одмах одреаговало на вест о одлуци да продуже садашњи споразум током 2024. и на најављена добровољна смањења производње, па је барел кренуо узлазном путањом и у понедељак достигао вредност од 73,87 долара. Од почетка године опада тражња за сировом нафтом, а стручњацима су мере које повлачи ОПЕК плус разумљиве као покушај да се очува стабилност нафтног тржишта, односно усклађеност понуде и потражње.

ОПЕК плус продужава смањење производње нафте у 2024. години

На састанаку земаља ОПЕК плус договорено је да ће ова организација уместо досадашњих 41,856 милиона барела дневно почев од следеће године смањити производњу за скоро 1,4 милиона барела на дневом нивоу. Саудијска Арабија је објавила планове да смањи своју производњу нафте за милион барела дневно, пошто се обавезала да ће учинити све што је потребно у циљу постизања стабилности на тржишту. ОПЕК плус, на челу са Русијом, производи око 40 одсто светске сирове нафте, што значи да политичке одлуке те организације могу имати велики утицај на цене нафте.

Из ове организације су саопштили да је одлука донета је како би се "постигла и одржала стабилност на тржишту нафте, као и да би се обезбедила дугорочна предвидљивост на тржишту".

Земље ОПЕК плус су и раније најавиле могућност смањења производње сирове нафте, али је таква одлука ипак била изненађење пре свега за политичке структуре на Западу, које су се надале да се то неће догодити како би се подржала стабилност нафтног тржишта због смањења испорука руске нафте.

Љубинко Савић из Удружења за енергетику Привредне коморе Србије каже за РТ Балкан да се у односу на прошлу годину, када је била изражена криза јер су наступиле санкције према Русији, тржиште сада стабилизовало и да је то један од разлога што је цена нафте почела да пада. Азијске земље попут Кине и Индије купиле су велики део руског извоза нафте и одбиле да се придруже западним санкцијама Русији.

"У суштини, земље увознице су набавиле веће количине сирове нафте страхујући да ће њена цена расти у недоглед. То се, међутим, није догодило, а залихе су остале и сада је потражња смањена и дошло је до засићења. Делимично су пронађени и алтернативни извори енергије и замена за руску нафту, али је чињеница и да су се Кина и Индија снабделе и да набављају само редовне количине и то је аутоматски деловало и на цене глобално", наводи Савић.

Стручњаци сматрају да 100 долара по барелу или више од тога није одржива цена и указују да толике цене по правилу смањују тражњу и потрошњу, па не иду у прилог ни купцима, ни произвођачима нафте. Напомињу да је решење у контролисању понуде и потражње како би се цене кретале у одрживом коридору.

Западне земље оптужују ОПЕК да манипулише ценама нафте и подрива глобалну економију кроз високе трошкове енергената, као и да превише стаје на страну Русије упркос западним санкцијама. Званичници ОПЕК-а су поручили да је штампање западног новца у последњој деценији довело до инфлације и приморало земље које производе нафту да реагују.

Нови удар Саудијске Арабије на Бајдена: Одлучили да смање производњу нафте

Љубинко Савић напомиње да се земље произвођачи и извозници сирове нафте увек договарају и праве пројекције потражње и производње, да би она била одржива.

"Уколико је потражња већа има смисла и повећавати неке квоте. Они једноставно интегришу неку цену која је оптимална и са стране производње и са стране својих купаца. Не очекујем нешто значајнији раст цена сирове нафте. Овонедељно поскупљење је тренутна реакција тржишта на смањење производње земаља чланица ОПЕК-а. То је чиста регулација тржишта. Они не смеју да дозволе да цена драстично падне, јер би могла да поремети и њихове планове за будућу производњу", објашњава Савић.

Он напомиње да је Кина огромно тржиште, да се полако опоравља после ковида, и да је практично преузела све количине сирове нафте из Русије које су биле намењене Европи. Међународна агенција за енергетику очекује да ће глобална потражња за нафтом даље расти у другој половини 2023. године, што би потенцијално могло да повећа цене нафте.

Горка "саудијска бомбона" за Вашингтон: Цена нафте порасла након најаве о смањењу производње у јулу

"Кретање цене на глобалном тржишту и однос динара према долару су два параметра која утичу значајно на цене код нас. На основу та два параметра и уз трошкове транспорта се рачуна цена. Бродски транспорт је у једном тренутку био скуп, сада је дошло до смиривања цена, па се то одразило и на цене на пумпама. Ми имамо регулацију цене основних деривата и министарство сваког петка излази са новим ценама на бази кретања цена у претходној недељи. Ако буде расла цена нафте до краја недеље, то ће се одразити и на раст цена на мало и на цене на домаћим пумпама, али не очекујем нека значајнија поскупљења у наредном периоду", каже Савић.