Економија
РТ Балкан истражује: Да ли нам предстоји ценовни обрт на пумпама због смањења производње нафте?
Организација земаља извозница нафте (ОПЕК) и њени чланови најавили су смањење производње нафте, што би требало да доведе до стабилизације тржишта, али и да "прикочи" пад цене барела
После турбулентне прошле године, када је било периода у којима су и цене дизела и бензина премашивале 200 динара, од почетка ове године ситуација на тржишту нафтних деривата у Србији се поприлично смирила. Дизел смо лане плаћали и по 222 динара, а прошле недеље је са 180 динара достигао најнижу вредност у последњих годину дана, док је бензин са ценом од 176 динара готово 30 динара јефтинији у односу на највишу цену прошле године - 204 динара која је била достигнута у јулу.
Најновија дешавања на глобалном тржишту могла би, међутим, направити нови ценовни обрт. Организација земаља извозница нафте (ОПЕК) и њени чланови најавили су смањење производње нафте, што би требало да доведе до стабилизације тржишта, али и да "прикочи" пад цене нафте. Према проценама аналитичара великих светских банака, ова одлука могла би да погура цену барела ка нивоу од 100 долара.
Потрошачи у Србији већ годину и по дана купују деривате чије цене контролише држава, применом Уредбе о ограничењу цена деривата нафте евро дизела и бензина БМБ95 и Правилника о утврђивању просечних велепродајних цена деривата нафте, али и оне су усклађене са дешавањима на глобалном тржишту. Зато је главно питање возача - да ли пролази време ниских цена деривата?
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије (УНКС) Томислав Мићовић каже да, под утицајем тензије која последњих годину и по дана оптерећује тржиште енергената, посебно у Европи, и најмања промена цена представља "велику претњу", али сматра да је она по правилу само психолошка.
"Цене референтне нафте Брент су се у последњих месец дана кретале у распону од 72 до 78 долара по барелу, што се може сматрати периодом стабилних цена. Оне су подложне мањим осцилацијама под утицајем понуде и потражње, али од почетка године нема континуираног тренда раста, а затим и пада какви су забележени 2022. године", каже Мићовић за РТ Балкан.
Он напомиње да се до сада показало да смањење производње сирове нафте земаља извозница окупљених у ОПЕК плус савезу, обезбеђивало укупну понуду нафте, уравнотежену са реалном потражњом.
"Читаве прошле године испоруке ОПЕК плус земаља су расле, а сада се смањују. Како тврде, на тај начин покушавају да очувају цену сирове нафте на одрживом нивоу, који ће дугорочно обезбедити задовољење потражње за овом врстом енергената. Глобална потражња је тренутно смањена, међутим економске пројекције показују да ће и поред захуктале енергетске транзиције потражња за нафтом расти најмање до 2035. године", напомиње Томислав Мићовић.
Он напомиње да максималне цене бензина БМБ 95 и евродизела сваког петка одређује држава, тако да оне већ годину и по дана нису резултат тржишне понуде и надметања.
"Надлежна министарства их утврђују узимајући у обзир кретања просечних котација бензина и дизела на референтном тржишту, курса динара у односу на долар, зависних трошкова увоза и уз примену прописане малопродајне марже. Пошто је већину ових параметара немогуће предвидети, немогуће је и прогнозирати кретање малопродајне цене горива, али оно што примећујемо већ дуже време - те промене и то у оба смера су веома мале и по свему судећи ни ова недеља се неће по томе разликовати", сматра генерални секретар УНКС.
Секретар Удружења за енергетику у Привредној комори Србије Љубинко Савић каже за РТ Балкан да не очекује значајнији раст цена нафтних деривата, а нарочито не да би се оне у наредном периоду могле вратити на максималне нивое из прошле године.
"Кретање цене нафте на глобалном тржишту и однос динара према долару, као и транспорт су параметри који значајно утичу на цене код нас у малопродаји. Бродски транспорт је прошле године био скуп, сада је дошло до пада и у том сегменту и то се одразило и на цене деривата. Ако буде расла цена нафте до краја недеље, то ће се одразити и на раст цена на мало и на цене на домаћим пумпама, али не очекујем нека значајнија поскупљења у наредном периоду", наводи Савић.
Цена нафте је протеклих месеци "потонула", нарочито ако се упореде вредности из прошле године, када је барел достигао пик од 128 долара у марту, а најцрње прогнозе су биле да би могао да досегне и 200 долара. Сада је ситуација сасвим другачија - сирова нафта се прошле недеље продавала за 68,16 долара за барел, а нафта Брент је била 72,61 долара. Цена руске нафте Урал се кретала око 53,6 долара.
Санкције које је Европа увела Русији су прошле године довеле до поремећаја на тржишту гаса и нафте, због чега је већина држава почела убрзано да гомила залихе у страху да ће остати без енергената. Стручњаци сматрају да су пуна складишта и смањена потрошња имали главни утицај на пад цена последњих месеци.
Чланице Организације земаља извозница нафте ОПЕК плус одлучиле су да интервенишу, а тржиште је одмах одреаговало на вест о одлуци да продуже садашњи споразум током 2024. и на најављена добровољна смањења производње, па је барел кренуо узлазном путањом и у понедељак достигао вредност од 73,87 долара. Од почетка године опада тражња за сировом нафтом, а стручњацима су мере које повлачи ОПЕК плус разумљиве као покушај да се очува стабилност нафтног тржишта, односно усклађеност понуде и потражње.
На састанку земаља ОПЕК плус договорено је да ће ова организација уместо досадашњих 41,856 милиона барела дневно почев од следеће године смањити производњу за скоро 1,4 милиона барела на дневном нивоу. Саудијска Арабија је објавила планове да смањи своју производњу нафте за милион барела дневно, пошто се обавезала да ће учинити све што је потребно у циљу постизања стабилности на тржишту. ОПЕК плус, на челу са Русијом, производи око 40 одсто светске сирове нафте, што значи да политичке одлуке те организације могу имати велики утицај на цене нафте.
Из ове организације су саопштили да је одлука донета је како би се "постигла и одржала стабилност на тржишту нафте, као и да би се обезбедила дугорочна предвидљивост на тржишту".
