Анализа РТ Балкан: Колико новца грађани Србије чувају у банкама?

Економска криза и инфлација не погађају све једнако, па док једни једва састављају крај са крајем, има оних којима и претекне од плате да могу да уштеде. Подаци Народне банке Србије показују да су грађани поверили банкама на чување до сада  14,8 милијарди евра и да штедња расте у односу на прошлу годину. 

У НБС за РТ Балкан кажу да има отворених више од милион динарских налога, док је оних у еврима чак 4,7  милиона. То, међутим, не значи да и толико грађана Србије штеди, пошто неки од њих имају више рачуна на којима чувају новац. Чак 80 одсто власника рачуна на њима има мање од 500 евра, али они у укупној девизној штедњи учествују са свега 0,5 одсто. Много значајнији је удео 13.286 рачуна на којима је по више од 100.000 евра, а на којима има укупно 3,3 милијарде евра - у просеку нешто мање од 250.000 евра по партији, како банкари зову штедне улоге.

"Највећи део штедње односи се на девизну штедњу која износи 13,9 милијарди евра, док је вредност динарске штедње 107,9 милијарди динара. И поред вишеструке глобалне кризе и последично присутне појачане неизвесности на финансијским тржиштима, забележен је раст и динарске и девизне штедње, с тим што је раст динарске штедње био динамичнији. Од почетка године, динарска штедња повећана је за 11,6 милијарди динара, односно 12,1%, док је девизна штедња повећана за 164,8 милиона евра или 1,2%", наводе из Народне банке.

У НБС напомињу да је раст штедње резултат остварене и очуване макроекономске и финансијске стабилности земље и показатељ очуваног поверења у стабилност домаћег банкарског система.

"Важно је истаћи да штедња, и динарска и девизна, представља важан извор финансирања кредитне активности банака и један је од значајних фактора финансијске стабилности земље. Расту штедње последњих годину дана значајно је допринео и раст каматних стопа, што је делом резултат пооштравања монетарне политике НБС и Европске централне банке, а делом и резултат промотивних понуда и активности банака у периоду уочи и након "Светског дана штедње", које су поједине банке задржале и у наредним месецима", наводе у централној банци.

"Раст штедње показује поверење у банкарски систем"

Професор Београдске банкарске академије Малиша Ђукић каже за РТ Балкан да са растом штедње грађани показују и поверење у банкарски, односно финансијски систем.

"Са растом каматних стопа, које не подразумевају само раст каматних стопа на кредите, већ паралелно и на постепени раст каматних стопа на депозите, враћа се атрактивност улагања у штедне улоге што је онда подстицај за све оне који имају неки вишак новца да га усмере ка банкама. То раније није био случај због екстремно ниских каматних стопа", објашњава професор Ђукић.

Народна банка наставља са заоштравањем монетарних услова: Поново подигла референту камату

У НБС кажу да су расту штедње допринели и бољи услови које сада финансијске институције нуде, јер су камате на штедњу порасле у односу на претходне године, када су биле изузетно ниске.

"Посматрано од априла прошле године, када је НБС започела повећање референтне каматне стопе, просечна каматна стопа на новоположену штедњу у динарима повећана је за 3,34 процентна поена, на 5,10% крајем априла 2023. године. Каматне стопе на штедњу у еврима су ниже у поређењу са динарском штедњом (2,66% у априлу), али такође бележе повећање (за 1,77 процентних поена у априлу 2023. године у поређењу са априлом 2022. године), на шта је, пре свега, утицало повећање основне каматне стопе Европске централне банке од јула 2022. године. У овом периоду, од краја априла прошле године закључно са 2. јуном ове године, девизна штедња повећана је за 949,2 милиона евра, односно за 7,3%", кажу у НБС за РТ Балкан.

Они истичу да је, захваљујући релативној стабилности курса динара према евру, вишим каматним стопама на динарску у односу на девизну штедњу, као и повољнијем пореском третману с обзиром на то да се камата на динарску штедњу не опорезује, штедња у домаћој валути и даље исплативија од штедње у еврима, без обзира на период орочења, односно и у кратком и у дугом року.

"Већој профитабилности штедње у домаћој валути допринели су постигнута и очувана макроекономска и финансијска стабилност дужи низ година (релативно стабилан курс динара, висок ниво девизних резерви);
релативно више каматне стопе на штедњу у динарима у односу на штедњу у еврима и повољнији порески третман штедње у домаћој валути (камата на динарску штедњу се не опорезује, а камата на штедњу у еврима се опорезује по стопи од 15%) и адекватне и правовремено донете мере монетарне и фискалне политике, које су помогле да се очува макроекономска стабилност у условима кризе.

Тржиште некретнина у Србији отпорно на кризу: Број купаца опада, али цене квадрата и даље расту

Професор Универзитета Сингидунум, Никола Стакић каже за РТ Балкан да је у последњих десетак година доказано да се динарска штедња више исплати, најпре због стабилног девизног курса и због много више камате када се упореди са оном коју банке нуде за штедњу у девизама. 

"Ако гледамо тренутне околности и ниво инфлације, када погледате камате на штедњу у динарима оне су 5 до 6 процената, а инфлација је 15 одсто, док је у еврозони раст цена изнад 6 одсто. У овом тренутку нам то говори да тај новац који је `закључан` губи на вредности због врло високе инфлације, али треба узети у обзир да је то сада само једна година. Ако ставите новац на штедњу на дужи период, прво имате акумулирану камату, а оно што је сигурно је да ће стопа инфлације падати, тако да су прогнозе да ће се у наредном периоду штедња исплатити. Грађани не гледају само економску исплативост. Тренутно, можда су на неки начин забринути, не улажу толико више у тржиште некретнина због високих цена квадрата и самим тим новац преусмеравају на штедњу", каже Никола Стакић.

Девизна штедња у пореску око 2.915 евра

Према подацима, НБС, просечан износ динарске штедње по партији износи 101.000 динара, док грађани на девизним рачунима у просеку чувају око 2.915 евра.

Укупан број динарских штедних партија износи 1.050.467, а чак 87 одсто чине партије на којима грађани чувају мање од 10.000 динара. Више од трећине, односно 37 одсто, штедње односи се на партије чија је вредност између милион и пет милиона динара, колико има на 19.122 рачуна. Број партија у категорији од 5 до 10 милиона динара износи 2.445, а број партија већих од 10 милиона динара износи 889, при чему штедња у овој категорији износи 25,3 милијарде динара. 

Када је реч о девизној штедњи, укупан број штедних партија износи 4.750.867. При томе, највеће је учешће партија до 500 евра, које чине 79,2% укупног броја улога, али које по вредности са 98,8 милиона евра, учествују са свега 0,7% у укупној девизној штедњи.

Готово половина штедње односи се на партије чија је вредност између 10.000 и 50.000 евра (42,9% укупне девизне штедње) које, посматрано према броју штедних партија, учествују са 5,6% у укупном броју штедних партија (268.069 партија). Број партија у категорији од 50.000 до 100.000 износи 33.281, док укупна штедња у овој категорији износи 2,2 милијарде евра. Број партија већих од 100.000 евра износи 13.286, при чему штедња у овим категоријама износи 3,3 милијарде евра.