Економија
Високе камате вуку европску привреду у рецесију: Рекордно низак ниво задуживања слути нову кризу
Централне банке су пријавиле оштрији пад потражње за кредитима од стране предузећа него што се очекивало, на најнижи ниво у последњих 20 година, показало је квартално истраживање Европске централне банке
Банке еврозоне забележиле су рекордно ниску потражњу за пословним кредитима у другом кварталу. Привредници у Европској унији се све мање задужују, а стручњаци указују да би то што не узимају позајмице за инвестиције и развој могло бити погубно за економију Европе у наредном периоду. Еврозона је у првом кварталу ушла у рецесију, а креатори монетарне политике покушавају да привреду подигну на ноге, како би крај године дочекала у плусу.
Централне банке су пријавиле оштрији пад потражње за кредитима од стране предузећа него што се очекивало, на најнижи ниво у последњих 20 година, показало је квартално истраживање Европске централне банке (ЕЦБ). Банке су, такође, пооштриле критеријуме, обазривије су и клијенте провлаче кроз "ситно сито" пре него што им одобре позајмице.
За пад тражње за кредитима, за који се очекује да ће се наставити и у трећем кварталу, иако споријим темпом, заслужни су раст каматних стопа и смањена потреба привреде за финансирањем инвестиција.
И грађани посустају под теретом кризе, па је забележен пад потражње становништва за хипотекама и другим кредитима. Ово је директна последица раста трошкова задуживања због повећања каматних стопа централних банака, које тако обуздавају инфлацију. Очекује се да ће ЕЦБ данас повећати референтне камате за још 25 базних поена (0,25 одсто) на 3,75 одсто.
Помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије, Бојан Станић, сматра да ће Европа на крају ове године вероватно успети да избегне рецесију на нивоу ЕУ, али напомиње да ће пораст каматних стопа, по процени већине аналитичара, имати најјачи ефекат тек у наредној години.
"Успоравање привреде ће се наставити или ће једноставно доћи до једне стагнације и анемичног раста и у наредној години, који једноставно неће омогућавати да се европска привреда даље развија. Стопе раста између нула и један одсто на годишњем нивоу раста су заиста минималне и оне ће даље продубљивати кризу у Европи, која није само економска, већ и социјална", каже Бојан Станић за РТ Балкан.
ЕЦБ је прошле године почела да повећава каматне стопе које су били нулте, да би спречила даљи раст цена. То јој је и успело, јер је инфлација у еврозони опала са максималних 10,6 у октобру на 5,5 одсто у јуну, али сада се поставља питање да ли је цена превисока, ако раст камата и пад потрошње гурну привреду у дубљу рецесију. Иначе, нагли пад инфлације у еврозони углавном је резултат пада цена енергената, које су "посустале" због пуних европских складишта и смањене потрошње гаса по окончању зимске сезоне.
Професор Универзитета Сингидунум Никола Стакић каже за РТ Балкан да је у тренутним околностима, са високим ценама новца и скупим задуживањем, очекивана последица да кредитна активност пада. Он указује да је сада главни изазов пред Европском централном банком да извага колико да дозволи пад привредне кредитне активности, а да не гурне привреду у дубљу рецесију.
"Кредитна активност подстиче потрошњу, а потрошња је главни елемент у стварању бруто друштвеног производа развијених земаља. Већ имамо рецесионе податке у Немачкој, као најјачој економији, а видећемо да ли ће се то десити и у другим европским земљама. Последица пооштравања и рестриктивне монетарне политике јесте смањење кредитне активности како би се утицало дезинфлаторно. То је лек који сада тренутно даје резултате, јер видимо да су стопе инфлације у ЕУ значајно пале, али је питање да ли је то крај. Видећемо ове недеље да ли ће доћи до још једног повећања, највероватније од 0,25 одсто", напомиње Стакић.
Он сматра да је много битније да се прати макроекономска ситуација и да се види колико ће бити дуг временски период високих камата у Европи пре него што дође до монетарног попуштања.
"Овако високе каматне стопе није могуће одржати дуго, али ће вероватно бити на том нивоу наредних шест до 12 месеци. Уколико тај период буде дужи, све после тога ће се директно одразити на привредну активност, а она ће повући са собом друге макроекономске проблеме, можда и повећану незапосленост, мањи расположиви доходак, мању потрошњу. Ланчано ће се привреде наћи у једној незавидној ситуацији. Не може то остати годинама, питање је времена, уз претпоставку да у међувремену не дође до још неких макроекономских шокова или даље ескалације геополитичких сукоба", објашњава Никола Стакић.
Извештај ЕЦБ у складу је са ИФО индексом пословне климе, који је објављен у уторак. Овај податак показује да је пословно расположење у Немачкој опало на 87,3 поена у јулу, у односу на 88,6 поена месец дана раније. Институт ИФО наводи да се осећање међу немачким компанијама додатно погоршало и да ситуацију у највећој европској економији постаје све мрачнија.
Данас је објављен и ИФО индекс пословног расположења извозника, који такође даје лош сигнал. Он је са јунских минус 5,6 поена на јулских минус 6,0 поена. Да ситуација постаје драматична за немачку привреду слути и податак да је у мају овај индекс био на ниову 1,0 поена.
"Потражња из иностранства је прилично слаба", прокоментарисао је шеф истраживања, Клаус Волрабе.
Он сматра да је је лоше расположење немачких извозника резултат рестриктивне монетарне политике у САД и Европи, чији се ефекти све више осећају.
Као и претходног месеца, само произвођачи одеће и индустрија пића очекују приметан раст међународног пословања. Произвођачи машина и опреме, као и произвођачи у индустрији електронике су већи песимисти него раније, а оптимизам не влада ни у ауто-индустрији.
У текстилној индустрији и међу произвођачима кожне галантерије влада највећи песимизам - они очекују значајан пад извоза у наредна три месеца.
"У овом тренутку нема сигнала да ће се ситуација променити у кратком временском року", рекао је Волрабе.
Он је додао да се продужава слаба фаза немачке привреде и додао да се очекује да ће и бруто домаћи производ пасти у текућем трећем кварталу након што је у пролеће стагнирао.
Ко је отпорнији: Привреда или грађани?
Када је у питању Србија, Бојан Станић сматра да привреда има простора да може да издржи притисак високих камата, али да је главно питање шта ће бити са грађанима, јер они практично доприносе са више од 60 одсто БДП-а, колики је удео потрошње домаћинстава.
"Потрошачи су, пре свега, погођени растом цена хране, који је континуиран последњих годину и по дана, а сада имате и раст каматних стопа, што се прелива на раст стопе за отплату стамбених и потрошачких кредита. Онда људи да не би дошли у проблем са плаћањем станова, они ће то ставити као приоритет, а самим тим ће им остати мање за потрошњу. Тиме ће се смањити унутрашња тражња, а већина наших компанија оријентисана је пре свега на домаће тржиште", објашњава Бојан Станић.
Он указује да би пад тражње за производима могао даље да утиче на ликвидност предузећа.
"Што се тиче саме привреде, како буде проблема са продајом њихових производа и услуга онда ни компаније неће моћи да извршавају своје обавезе и повећава се ризик ликвидности. Тај сценарио зависи само од времена трајања кризе, да ли ће се завршити током 2024. године, да ли ће инфлација бити стављена под контролу, а самим тим и да ли ће доћи до смањења каматних стопа", каже саговорник РТ Балкан.
Станић напомиње да су из ЕЦБ, чије поступке прате и наша централна банка и привреда, рекли да неће зауставити рестриктивну монетарну политику, односно раст каматних стопа, док инфлација не падне на два процента, а да, с обзиром да је тренутно изнад пет одсто, има још простора за повећање каматних стопа и повећање оптерећења дужника.
