Економија
Сточни фонд под лупом РТ Балкан: Колико је свиња и говеда у српским оборима?
Стручњаци кажу да су претходне четири године биле тешке за сточарство и да су, због све слабије исплативости, многи фармери одлучили да прекину производњу, због чега је и понуда свиња и говеда, па самим тим и меса сада мања, а цене расту
Сточни фонд у Србији је из године у годину све сиромашнији, а последњи подаци показују да је у односу на десетогодишњи просек укупан број говеда и свиња на крају прошле године био мањи за око 11 одсто, коза за 6,3 одсто и живине за око 10,7 процената, док се једино благо повећао број оваца и то за мање од два одсто.
Стручњаци кажу да су претходне четири године биле тешке за сточарство и да су, због све слабије исплативости, многи фармери одлучили да прекину производњу, због чега је и понуда свиња и говеда, па самим тим и меса сада мања.
С друге стране, ни глобалне околности нису ишле на руку домаћим произвођачима, од корона кризе, преко поскупљења енергената, до афричке куге која је допринела да се број свиња додатно смањи - због болести их је до сада уништено око 54.000.
Криза се прелила и на трпезе потрошача - који су принуђени да бирају јефтиније врсте меса, чији је избор све мањи. Свињетина је убедљиво највише поскупела, па килограм крменадли или врата сада кошта и до 850 динара. Свињски бут је за многе постао луксуз, а у неким маркетима цена му се са 1.200 динара изједначила са јунетином, која је раније увек била за трећину скупља у односу на свињетину. Свињски филе се продаје и за 1.400 динара.
Купци, због тога, прелазе на свеже пилеће месо које је са ценом од 300 до 330 динара најповољније, али се очекује и његово поскупљење с обзиром на повећану тражњу.
Обори ће се ове године празнити и пре уобичајеног новембарског свињокоља, да би се предупредило ширење свињске куге, а на то је апеловала и министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић. Она је рекла да је најбитније да куга не уђе на велике фарме, како бисмо имали што више домаћег свињског меса. Министарка је негирала да постоји увознички лоби и подсетила да су од 1. јануара уведене квоте, и да се увози само она количина која недостаје за потребе потрошње у Србији.
Агроекономски аналитичар Бранислав Гулан сматра да је сточарство у Србији одавно на странпутици. Он истиче да је Србија 1990. године годишње производила око 650.000 тона свих врста меса и да је пре 35 година у домаћим оборима било више од 5,5 милиона свиња. Данас званично има до 2,7 милиона, док је процена сточара да их је мање од два милиона свиња.
"Средње развијена земља мора да има свиња колико и становника, а ако се узме у обзир да Србија има око 6,8 милиона становника, а мање од два милиона свиња, ситуација је јасна. За првих седам месеци ове године увезено је 18.000 тона свињског меса и 180.000 прасића. Све је то плаћено 64 милиона евра", каже Бранислав Гулан за РТ Балкан.
Он напомиње да Данска има 5,6 милиона становника, а у оборима годишње по 32 милиона свиња, што је за Србију, само сан који се неће остварити ни за шест деценија.
Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије Ненад Будимовић каже да се у нашој земљи и даље производи довољно свих врста меса, осим свињског, јер нам од ове врсте недостаје око 10 одсто. Он сматра да би сви у ланцу и фармери и кланичари и трговци требало да буду разумни, како бисмо имали редовну снабдевеност и нормалне цене.
"Тешко је рећи колико ће још цене да расту, не могу да се дају прецизније прогнозе, поготово што не знамо како ће се одвијати ситуација са афричком кугом и да ли ће фармери и даље да одустају да крећу у нови циклус това свиња, јер нико неће да ризикује да ставља прасад у тов, а да не зна шта га чека", напомиње Будимовић.
Он каже да је афричка куга кап у пуној чаши на све што нам се дешава последњих деценија - од пада броја грла, короне и поскупљења енергената.
"Дугогодишња је криза, и људи који се баве сточарством сада гледају да надокнаде за кратко време све што су изгубили. То ће бити кратког даха, ако се тако ради. Раније је килограм јунетине био као један и по килограм свињетине, али има примера да се цена сада изједначила, што није нормално", сматра Ненад Будимовић.
Бранислав Гулан напомиње да је све тежа ситуација и у говедарству, јер у целој земљи последње три деценије сточни фонд опада два до три одсто годишње.
"У стварању БДП у аграру Србије сточарство учествује са 28,1 одсто, а у свету коме тежимо је то дупло више - око 60 одсто. Решење проблема српске пољопривреде налази се у опоравку сточарства и повећању броја говеда. У нашој земљи тренутно има само око 320.000 бикова, крава, јунади и телади заједно. О тога је око 228.000 крава музара", каже Гулан.
Он сматра да је тов јунади потенцијална шанса за Србију, јер Европска унија годишње увози 700.000 тона јунећег меса из Бразила и Аргентине.
"Све што би произвели могли бисмо да продамо и наплатимо. Српским властима је нуђено да у наредних пола века могу сваке године у ЕУ да извозе по 50.000 тона 'беби бифа', али су оне остале глуве на ту понуду", каже Гулан.
Он предлаже да држава обавеже највеће велепоседнике да морају да имају и да нуде држави условно по једно говедо по хектару земље коју данас поседују и тврди да би то било и дугорочно решење свих проблема српске привреде и пољопривреде.
Према подацима РЗС, који означавају број стоке на дан 1. децембра сваке године, од свих пет врста животиња, у последњих 15 година једино је забележен раст броја оваца. Тако их је 2008. године било 1.605.000 милиона, док их је на крају прошле године било 1.720.000.
Иако статистика показује опоравак овчарства, произвођачи у овој грани сточарства нису баш оптимистични. Марко Јанковић, који је до пре неколико месеци био председник Удружења одгајивача оваца Србије каже да се више не бави овим послом.
"Целокупна слика домаћег сточарства би могла да стане у једну реченицу - то је завршена прича. Пет година сам се тиме бавио и не бих више у животу. Што се тиче перспективе, у овом садашњем стању какво јесте, да благо кажем да она не постоји", сматра Марко Јанковић.
"Килограм пилећег меса јефтинији од кромпира"
Директор Пословног удружења за живинарство "Заједница живинара" Раде Шкорић каже за РТ Балкан да се у живинарству тренд производње повећава и напомиње да произвођачи улажу напоре да се живинарству не деси оно што се десило осталим гранама сточарства.
"Статистика на крају године бележи 17 милиона живине, али то је само једна тура, а живинари их имају неколико годишње, тако да је укупна производња око 70 милиона. Са 75.000 до 80.000 тона меса годишње смо дошли на између 115.000 и 120.000 тона меса. Тешко је одржати производњу, када је пре 20 дана, килограм живе ваге пилећег меса био јефтинији од килограма кромпира, што је неприродно. Доћи до килограма меса живе ваге од пилета до продаје не може да се упореди са килограмом кромпира који се извади из земље", истиче Раде Шкорић.
Он напомиње да је произвођачима све теже, јер су сировине скупе, а цена пилећег меса ниска.
"У последње две године су пропале две кланице од пет највећих, јер нису успеле да издрже притисак високих цена сточне хране, а с друге стране јефтиног пилећег меса. Србија је Богом дана за живинарство, у смислу великог избора сировина које ми имамо, од соје, сунцокрета до кукуруза. Имамо фарме које су по традицији привржене узгоју живине од Војводине до Врања, као и институте који могу да прате здравствено стање, али и капацитете за производњу јаја и меса", набраја Шкорић.
Он, међутим, истиче да су, и у живинарству, као и у другим гранама пољопривреде највећи проблеми инвестиције и пласман пилетине на страна тржишта.
"Немамо почетак и крај целе приче - велике паре које су потребне да се обезбеде стандарди које захтева Европска унија за извоз на њихово тржиште и немамо то тржиште, јер нам не дозвољавају да тамо пордајемо пилетину. Не можемо да продамо нигде осим у неколико држава региона - Црној Гори, Босни и Македонији, а и ту је све већа конкуренција, због навале из Шпаније, Бразила и Аргентине, тако да је све теже и тамо продати", прича Раде Шкорић.
Напомиње да, с друге стране, домаћи произвођачи не могу да продају своју робу у Србији, због увоза из иностранства.
"Када имате пуну чашу, онда је и једна кап превише. Имамо сасвим затворену производњу и колики год да је увоз он вам прави проблеме, јер спушта цену пилетине - људи не могу да извезу, а производе. Извозимо три до пет одсто, а увозимо између 10 и 12 одсто. Увеземо 12.000 до 15.000 тона меса годишње и 5.000 до 7.000 тона прерађевина. У 2022. и пет месеци 2023. увезли смо 16.500 тона меса у вредности од 25 милиона евра", наводи Шкорић.
Он каже да многи сада због несташице свињског меса очекују раст потражње за пилетином, али напомиње да је потражња и иначе велика и напомиње да на њу највећи утицај има цена пилећег меса, која је испод сваког нивоа.
"Последњих дана трговински ланци нуде килограм за 239 до 269 динара. Производња је и даље уобичајена, али с почетка јесени можемо очекивати већу потражњу, јер се очекује да због високе цене свињетине људи пређу на друге врсте меса. Видећемо да ли ће се то одразити на потрошњу пилећег меса. Она је константно велика, не зато што нема свиња, већ зато што је јефтина. Ми имамо континуирану производњу, а немамо константну потрошњу и онда произвођачи морају да спусте цену, а то их некад гура у губитке", објашњава Шкорић.
Према подацима РЗС, од децембра 2021. до истог месеца прошле године, у оборима у Србији број говеда је смањен за 6,9 одсто, свиња за седам одсто, коза за 1,7 одсто и живине за 3,5 одсто, док је већи укупан број оваца за 1,5 одсто.
Овај негативан тренд траје већ неколико година, а време ће показати да ли ће најављене веће субвенције Министарства пољопривреде, које се односе на сточарство, успети да да га преокрену у наредним годинама - да од земље која је важила за произвођача меса, не бисмо постали увозници.
