Силоси пуни пшенице, а цене ниске: Шта ће бити са српским житом

Прошле године смо страховали да нећемо имати довољно пшенице, у једном тренутку је био и забрањен њен извоз, а сада смо дошли у другу крајност. Силоси су пуни, а српски пољопривредници практично немају коме да продају своје жито. Потреси на глобалном тржишту житарица уздрмали су и наше произвођаче, највише због цене, која је готово преполовљена у односу на прошлу годину.

У домаћа складишта смештено је око 4,5 милиона тона пшенице, овогодишњег рода, али и изузетно великих залиха које су претекле из прошле сезоне. То је готово три пута више у односу на годишњу потрошњу и потребе домаћег тржишта од око 1,7 милиона тона жита. 

Цена пшенице је око 20 динара по килограму, а пољопривредници тврде да она не покрива ни трошкове производње, а да о неком приходу могу само да сањају. 

Агроекономски аналитичар Жарко Галетин каже за РТ Балкан да смо и прошле и ове године имали добар принос пшенице, за разлику од кукуруза и соје, који су имали слаб принос. 

"Ушли смо са високим прелазним залихама од око 700.000 тона у овој години, а имамо солидан принос и ове године, тако да ћемо имати вишак. Са пренетим залихама, имаћемо озбиљне тржишне вишкове. Извозни канали су претрпани, поготово лука Констанца, која је пуна робе. Неквалитетна украјинска пшеница прави озбиљну конкуренцију нашој пшеници. Она је нелојалном конкуренцијом и дампинг ценама направила велики проблем свим произвођачима пшенице у окружењу. Русија, као највећи произвођач, сада спушта цену да би освојила тржишта ван Европе", напомиње Жарко Галетин.

Због поремећаја на тржишту које је изазвала пшеница из Украјине, претходних месеци био је забрањен увоз ове житарице у пет земаља Европске уније. За разлику од Бугарске и Румуније, Мађарска, Пољска и Словачка су забрану наставиле да примењују и након 15. септембра када је Европска комисија одлучила да је не обнови. Против земаља за које тврди да крше међународне обавезе Украјина је поднела тужбе Светској трговинској организацији.

Захуктала се борба око увоза житарица: Украјина се жалила на одлуку Пољске, Словачке и Мађарске

Галетин напомиње да ни Србији никако не иде у прилог што је лука Констанца готово блокирана.

"Њени капацитети су попуњени и не могу да приме робу. Наша пшеница највише иде у Италију и извозимо одређену количину у земље у окружењу, али то све није довољно да се отпуше ти канали и да ми ту нашу пшеницу продамо. Све док је таква ситуација, док се извозници не појаве на нашем тржишту да је купују, ми ћемо имати лошу цену, јер имамо озбиљне тржишне вишкове", објашњава Жарко Галетин.

Он указује да је питање да ли ће наши произвођачи то моћи да издрже, јер почиње јесења сетва и напомиње да је питање колика је њихова финансијска граница трпљења да могу да опстану, а да не продају робу. У овом тренутку тешко је предвидети које ће површине засејати.

"Већ другу годину су ратари у проблему. Прошле године је пшеница имала добру цену, солидан финансијски биланс, али су остале житарице подбациле и наши произвођачи су имали лош биланс. Две узастопне године пословања са губитком за наше пољопривреднике је озбиљан ударац", сматра агроекономски аналитичар.

Жарко Галетин каже да то што је цена пшенице преполовљена у односу на прошлу годину не значи да ћемо наредних месеци јести јефтиније пециво. 

"Једино што је скупље од инпута за производњу хлеба и пецива у односу на прошлу годину је енергија, а упркос ниској цени пшенице, која је доминантна у структури цене пецива, оно је скупље него прошле године и не очекује се да ће му цена пасти. Имамо једну од најскупљих храна у Европи, иако су сировине јефтине, јер наша прехрамбена индустрија функционише независно од примарне производње", каже Жарко Галетин.

У Удружењу жита Србије кажу да ове количине доносе проблеме везано за складиштење, јер сада, када је жетва кукуруза у току и када се жетва соје приводи крају имамо комплетно крцата складишта и силосе.

Ратари негодују: Украјинско жито преплавило Хрватску, неконтролисано се увози

"Имали смо 1. јула на располагању 2,5 милиона тона пшенице за извоз. Због незадовољавајућих цена понуда је мала и продаја иде јако споро. Тешко је предвидети шта ће се даље дешавати на тржишту. Ни људи који су деценијама у житарском сектору на светском тржишту не могу да дају разумно објашњење зашто су цене сировина у паду док цене хране рапидно расту", наводе у Удружењу жита Србије.

Стручњаци кажу да је све теже предвидети кретање цена и напомињу да је једини начин да се ратари заштите, да покушају да организују продају тако што ће 30 одсто своје производње продавати пре жетве, 30 одсто у самој жетви, а преосталих 30 одсто чувати за даљу продају, која год ратарска култура да је у питању, како би имали стабилан прилив финансијских средстава током целе године.