Економија
Аномалија на тржишту некретнина: Продаја драстично пала, а цене и даље расту (ГРАФИКА)
У Београду је било 21,4 одсто мање продаја у трећем кварталу, али су некретнине поскупеле. И у Новом Саду је исти тренд, јер је број продаја готово преполовљен за годину дана, а цена квадрата је сада за око 250 евра већа
Тржиште непокретности у Србији је у трећем кварталу вредело 1,5 милијарди евра, продато је 29.248 некретнина, што је за 15,9 одсто мање него у трећем кварталу прошле године.
У Новом Саду је забележен највећи пад тражње и у периоду од јула до краја септембра продато је 34,9 одсто свих некретнина мање. Када су у питању станови, број продаја је готово преполовљен за годину дана, а квадрат је за то време у просеку поскупео за око 250 евра.
Према подацима Републичког геодетског завода (РГЗ) који објављује податке о броју продатих некретнина, смањено интересовање потенцијалних купаца није много утицао на пад цена станова.
Колико су оне у последње две године порасле, најбоље сведочи податак да је стан у новоградњи од 50 квадрата у престоници 2021. у просеку коштао 104.000 евра, док је данас за некретнину исте квадратуре потребно издвојити чак 17.500 евра више.
У Београду је било 21,4 одсто мање продаја, али су некретнине поскупеле. Просечан квадрат стана у новоградњи је у односу на трећи квартал прошле године поскупео за шест одсто и плаћен је 2.430 евра. Од десет градских општина у престоници у само две је забележен пад цена квадрата у новоградњи у трећем кварталу, док у једној није било промене.
На Новом Београду је просечан квадрат у новоградњи појефтинио шест одсто, на 2.475 евра, а у овој општини су продата 92 стана, што је три пута мање у односу на период од јула до септембра прошле године када је продато 325 станова. На Палилули је забележен пад од осам одсто, па је за квадрат било потребно 2.190 евра што је око 200 евра мање у односу на исти период прошле године. На Чукарици није дошло до промене цена, па је просечан квадрат плаћен 2.120 евра, као и лане.
Највећи раст цена новоградње, од 15 одсто, забележен је у Раковици, где је квадрат са 1.640 поскупео на 1.890 евра. На Савском венцу је забележен раст од 14 одсто, а просечан квадрат је коштао 4.240 евра. На Старом граду је квадрат у просеку плаћен 3.972 евра, што је за 13 одсто више у односу на трећи квартал прошле године. На територији општине Земун за квадрат је било потребно издвојити 2.343 евра, што је за 12 одсто више него лане. На Звездари је у истом периоду квадрат поскупео за девет одсто и кошта 2.265 евра.
Квадрат на Врачару је скупљи за седам одсто и просечна цена у овој општини је 3.067 евра, док је у трећем кварталу прошле године био 2.877 евра. На Вождовцу је забележен најмањи раст цена, од одсто одсто, тако да квадрат уместо 2.180 евра, кошта 2.272 евра.
Када су у питању станови у старој градњи, у свим општинама осим Савског венца забележен је раст цена, а и у овој централној општини је пад био минималан, два одсто. У свим осталим општинама стара градња бележи двоцифрени раст у односу на трећи квартал прошле године. На Новом Београду се тако готово изједначила с новом градњом и квадрат у просеку кошта 2.466 евра. Највећи раст цена у старим зградама, од 22 одсто, забележен је у две београдске општине. На Вождовцу је квадрат са 2.187 поскупео на 2.272 евра, а на Чукарици са 1.645 на 2.000 евра.
Новоградња у Новом Саду је поскупела за 16 одсто, са 1.582 на 1.845 евра, али је број продатих станова готово преполовљен. У трећем кварталу прошле године је продато 675 станова, а ове године у истом периоду 340.
Александра Михајловић са специјализованог сајта за оглашавање некретнина 4зида.рс каже да тренутно има више од 14.000 огласа за продају станова у Новом Саду.
"Просечно оглашена цена станова у Новом Саду у трећем кварталу ове године је износила 2.280 евра што је за око 125 евра више у односу на исти период прошле године, а чак 700 евра више у односу на трећи квартал 2021. када је за један квадрат у Новом Саду било потребно издвојити 1.574 евра. Разлика у цени између староградње и новоградње је мање од 80 евра и тренутно у староградњи износи 2.254 евра док је у новоградњи 2.175 евра", наводи Александра Михајловић.
У Крагујевцу је, према подацима Републичког геодетског завода, забележен раст од 10 одсто, па је просечан квадрат који је продат у периоду од почетка јула до краја септембра коштао 1.310 евра. Према подацима Републичког геодетског завода, просечан квадрат у новим зградама у Нишу плаћен је 1.385 евра, док је прошле године коштао 1.177 евра.
Паду тражње за кредитима допринеле су и високе камате, због којих су кредитни купци постали обазривији и теже се задужују. Подаци показују да се и даље смањује удео позајмица код куповине непокретности - само 6,6 одсто их је у трећем кварталу плаћено из кредита, што је за 3,7 процентних поена мање у поређењу са трећим кварталом прошле године. Из кредита се најчешће плаћају станови, али их је све мање. Кредитним средствима је плаћено 16,6 одсто станова, 9 одсто мање у поређењу са трећим кварталом 2022. године.
