Економија
Радници прижељкују плату од 1.000 евра: Где се она у Србији може зарадити?
Медијална нето зарада за септембар је износила је 65.727 динара, што значи да је 50 одсто запослених у Србији имало плату мању од тог износа.
Просечна нето плата у септембру је у Србији била 85.066 динара. Најниже зараде имали су становници Бојника, којима је у просеку на рачуне уплаћено чак 29.000 динара мање од просечне плате. Нешто више су зарадили становници Власотинца и Сврљига, око 57.000 динара, а тек хиљаду или две више запослени у Прешеву, Трговишту, Прокупљу и Лебану.
Они раде три месеца за плату коју за месец дана зараде становници Старог града, јер су њихова примања у септембру била скоро 154.000 динара, показују подаци Републичког завода за статистику.
Разлике нису огромне само између престонице и општина на југу Србије, већ и међу београдским општинама. Тако је просек у Младеновцу и Сопоту, од око 70.000 динара, упола мањи у односу на три централне градске општине - Савски венац, Стари град и Врачар.
Плате изнад просека од 85.066 динара имају још само грађани Панчева (85.400), Пожаревца(88.421), Мајданпека (86.766), Бора (96.421), нишке општине Медијана (93.715) и Новог Сада (99.007).
Медијална нето зарада за септембар је износила је 65.727 динара, што значи да је 50 одсто запослених у Србији имало плату мању од тог износа.
Ко зарађује највише, а ко најмање?
Убедљиво највеће плате у Србији имају запослени у информационим технологијама. Просечна зарада програмера у септембру је била 265.183 динара, а за њихову плату радник који има просечну зараду ради три месеца.
Прогнозе показују да ће плате у овом сектору наставити да расту. Недавно истраживање које су у 120 фирми спровели тимови компанија Осигураник, Инфостуд, Хеловрлд, Тим центар и Резилиент у периоду од јуна до јула 2023. године, је показало да готово 53 одсто компанија планира повећање зарада у ИТ индустрији до 10 одсто, док је 28 процената њих истакло да ће повећање плата бити и веће од 10 одсто.
Пилоти, контролори летења, стјуардесе и остали радници ангажовани у ваздушном саобраћају зарадили су у септембру око 194.906 динара, док су у врху листе и запослени у дуванској индустрији са просеком од 146.181 динар.
Добро плаћени послови су и у секторима финансијских услуга где је просек 134.217 динара, на експлоатацији сирове нафте и гаса, 129.505 динара, и у телекомуникацијама - 123.661 динар.
Запослени у сектору осталих личних услужних делатности, које обухватају хемијско чишћење, козметичке и фризерске услуге, су плаћени најмање у Србији - тек 45.667 динара, што значи да већина запослених прима минималну зараду.
Делатност припремања и послуживања хране и пића је на другом месту по ниским зарадама са 46.550 динара. У сектору прераде дрвета просечна примања у септембру су била 49.597 динара, док су радници ангажовани на поправци рачунара добијали око 51.700 динара. Текстилни радници, запослени у производњи одевних предмета добијали су 53.000 динара, а запослени у рибарству око 54.200 динара.
Радници прижељкују плату од 1.000 евра
Најновије истраживање које је током трајања Регионалног сајма послова спровео Инфостуд, у сарадњи са сродним порталима из региона показало је да је радницима приликом одабира посла најважнија висина плате.
"Раније су на првом месту фактора за одабир посла били међуљудски односи, од прошле године инфлација је очигледно учинила своје, па је висина плате постала најважнији фактор, 66 одсто испитаника, а добри међуљудски односи су и даље веома важни и налазе се на другом месту, 64 одсто", каже Милош Турински из Инфостуда.
Он напомиње да, када је реч о прижељкиваној заради, највећи број испитаника из Србије у просеку очекује 1.000 евра, док је прошле године очекивање било мање и износило је 860 евра.
Испитаници би најрадије радили у приватној компанији у страном власништву, 34 одсто, а најмање њих, 15 одсто, се изјаснило да би радило у приватној компанији у домаћем власништву. Четвртина анкетираних из Србије би најрадије радила као предузетници, док би сваки пети испитаник радио за државно предузеће.
Турински наводи да је анкета била регионална и да је показала да је страх од губитка посла најизраженији у Србији, 27 одсто, док је најмање присутан међу грађанима Северне Македоније и Словеније, само 17 процената.
