Економија

Запошљавање у јавном сектору ограничено на још три године

Законом о буџетском систему предвиђен је максимални лимит расхода за запослене у државној управи од 10 одсто БДП-а и индексирање плата биће такво да се не пређе ова граница
Запошљавање у јавном сектору ограничено на још три године© TANJUG/ OMAR HAJDAREVIĆ

Првог јануара је ступила на снагу уредба Владе Србије којом се ограничење запошљавања у јавном сектору продужава до краја 2026. године.

У документу се наводи да ова уредба ступа на снагу 1. јануара 2024.године и трајаће до 31. децембра 2026. године, пише "Политика".

Према овој уредби, комисија владе приликом одлучивања о молбама за запошљавање треба да води рачуна о томе да укупан проценат повећања запослених на неодређено време код свих корисника јавних средстава не прелази два одсто од укупног броја запослених на неодређено време који су евидентирани 31. децембра 2023. године.

Ово пише и у Закону о буџетском систему из октобра прошле године, али је било предвиђено да ово ограничење буде укинуто последњег дана прошле године.

Разлог продужења ограничења је новац. Како је наведено у образложењу предлога закона, с обзиром на ограничени фискални простор у наредном периоду, зараде ће се повећавати умерено и контролисано, водећи рачуна о учешћу у БДП-у.

Законом о буџетском систему предвиђен је максимални лимит расхода за запослене у државној управи од 10 одсто БДП-а и индексирање плата биће такво да се не пређе ова граница.

Расходи за запослене у 2022. години су износили 9,8 одсто БДП-а, док су у 2023. години премашили план за око 0,1 одсто БДП-а.

Највећи део овог повећања односи се на већу масу зарада у здравству, судству, као и исплаћену помоћ запосленима у просвети.
Фискални савет је тим поводом раније оценио да држава ни у ревидираној Фискалној стратегији2024-2026. не предвиђа да се управљање бројем запослених системски уреди, па ће део државног сектора наставити да функционише с мањком кадра у наредне три године.

Корисницима јавних средстава дозвољено је да без посебних дозвола у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време у својству приправника до 70 одсто укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години.

Пуна примена општих фискалних правила која ограничавају дефицит сектора државе, у односу на достигнути ниво дуга, предвиђена је за 2025. годину. До тада је усклађеност с потребним смањењем дефицита и дуга обезбеђена Фискалном стратегијом владе и подржана аранжманом с Међународним монетарним фондом.

Почевши од 1. јануара 2023. године укупан број запослених на неодређено време (изузев у својству  приправника), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10 одсто укупног броја запослених на неодређено време, осим изузетно, уз сагласност владе.

image