Како је Немачка стала: Економски застој некада најмоћније силе Европе

Немачка је нову годину дочекала са улицама Берлина препуним трактора и фармера који протестовали против предложених буџетских резова. Потом су машиновође зауставиле возове захтевајући бољу плату, што је довело до колапса у земљи.

Исто би се могло рећи и за стање немачке привреде, пише "Њујорк тајмс". Прошле године се смањила за 0,3 процента, показали су званични подаци, што је чини највећом економијом са најспоријим растом у групи 20 земаља које користе евро. Индустријска производња ппада пет месеци заредом.

"Економија у Немачкој је у застоју", рекао је Зигфрид Русвурм, председник Савеза немачких индустрија, па је додао: "Не видимо никакве шансе за брзи опоравак 2024."

Немачка је деценијама била главни покретач економског раста Европе, поставши индустријска сила позната по огромним фабрикама и фином инжењерингу. Сада њени произвођачи аутомобила морају да се такмиче са релативно јефтиним електричним аутомобилима из Кине и са Сједињеним Државама у привлачењу технолошких гиганата. Све је јасније, наводи лист, да Немачка није успела да учини своју индустрију флексибилнијом и дигитално писменом како би остала конкурентна.

У међувремену, са крахом привреде влада је прошле године била скоро парализована сукобима три странке које чине коалицију канцелара Олафа Шолца. Затим је уследила буџетска криза у новембру, што је изазвало додатни пад популарности владе.

Најгори резултати највеће европске економије: Немачка у рецесији

Многи од тих спорова били су око тога како попунити празнину од 17 милијарди евра у буџету након што је највиши суд у земљи у новембру одбацио претходни план потрошње. Ту одлуку је донела такозвана кочница дуга земље, закон који је садржан у њеном Уставу да би јавни дефицит био низак.

Али геополитичке кризе и нова индустријска ривалства ослабили су потражњу за производима немачке производње у иностранству. Немачка се обогатила последњих деценија продајући своју робу свету, стварајући трговински суфицит који је заоштрио везе са Сједињеним Државама.

Ограничења задуживања спречавају владу да улаже преко потребне инвестиције у јавну инфраструктуру, од школа и јавне управе до железнице и енергетских мрежа.

Када је кочница дуга уписана у Устав, нико није до краја размислио шта би то могло да значи у озбиљној кризи, тај недостатак маневарског простора, каже владина саветница Моника Шницер.

Шницер, која је на челу Немачког савета економских експерата, је међу економистима који позивају законодавце да прилагоде механизам. Али то би значило промену Устава, за шта је потребна двотрећинска већина у парламенту, што подразумева ниво сарадње опозиције и власти који је незамислив у садашњем политичком окружењу.

То значи да ће се Немци у овој и наредној години, наћи суочени са резовима државне потрошње, што ће утицати на низ субвенција од пољопривредника до филмских ствараоца. Путници ће се суочити са новим порезом на авио карте. Подстицаји за соларну енергију и електрична возила биће смањени. Новац за побољшање железничких веза ће такође бити смањен.

Економисти су упозорили да ће се ограничавањем потрошње уместо повећања пореза - потез којем се жестоко противе Слободне демократе, најмања странка у Шолцовој коалицији, али она која контролише министарство финансија - додатно отежати "живот" привреди.

Смањење потрошње није могло доћи у горем тренутку за посрнулу немачку економију. Три водећа економска института у земљи морала су да смање своје прогнозе економског раста за 2024. на између 0,6 и 0,9 одсто, у односу на распон од 1,1 до 1,4 одсто предвиђен у септембру.

У оквиру Групе 20, која укључује развијене и економије у развоју из целог света, очекује се да ће Немачка бити на дну, а само Аргентина ће видети слабији раст предвиђен за ову годину, показују подаци Организације за економску сарадњу и развој.

Успоравање раста у Кини одјекнуло је и у Немачкој. Иако је кинеска економија порасла за 5,2 одсто 2023. године, она пролази кроз значајне промене јер челници земље покушавају да је одвикну од имовине и изградње, дугих стубова раста.

Није све негативно, кажу економисти. Двоцифрена инфлација је у децембру пала на 3,8 одсто, а очекује се да ће високе каматне стопе почети да попуштају касније ове године. То би, заједно са повећањем плата добијених након протеста, могло да подстакне немачке потрошаче да троше више, иако ту постоји ризик да подстакну даљу инфлацију.

Наш избор

Дан када је Немачка стала: Како су протести и штрајкови паралисали највећу економију ЕУ

То, наводи "Њујорк тајмс" неће бити довољно да се реше структурни проблеми Немачке. Један је недостатак домаћих извора енергената: земља се ослања на увоз да би одржала индустрије које су деценијама чиниле кичму њене економије. То укључује производњу аутомобила, челика и хемијску индустрију, која је саопштила да је прошле године производња пала за 11 одсто.

Све у свему, немачки индустријски сектор се бори не само са високом ценом енергената, већ и са транзицијом у будућност која је окретнија и дигиталнија. Планови за дигитализацију цењене, али "дрвене" бирократије у земљи, која вуче корене из Пруске из 19. века, углавном су заустављени прошле године.

Земља није успела да постигне свој циљ, постављен 2017. године, да захтева од свих јавних канцеларија да понуде дигиталне услуге до краја 2022. Та инфраструктура заостаје за остатком Европске уније, где је у просеку 56 одсто домова повезано на оптичку мрежу у поређењу са 19 процената немачких домова.

У приватном сектору, компаније се жале да количина папирологије која је потребна за изградњу или проширење омета раст и развој.

Немачка је недавно показала да може брзо да се креће када нема избора. Након што је Русија прекинула доток природног гаса 2022. године, влада је одобрила набавку и изградњу неколико терминала за допремање течног природног гаса (ЛНГ).

У року од неколико месеци, Немачка је успела да напуни складишта природног гаса до врха док је охрабривала компаније и потрошаче да штеде гориво.

Економисти су се расправљали око мудрости трошења огромних количина новца да би се привукле компаније са дубоким џепом, које саме по себи вреде милијарде. Али идеја да су такве фирме потребне да помогну да се немачка индустрија уведе у 21. век није упитна.

"Немци треба да размисле о томе какву економију желе", каже Самдер Тордоир, економиста Центра за европске реформе.