Економија
Странци постају власници све више некретнина у Србији: Руси су најбројнији, а ево шта купују
Странци највише траже станове, али да су изузетак држављани Северне Македоније који купују куће са циљем даљег зидања. У агенцијама кажу да на домаће тржиште улазе и Мађари који су првенствено заинтересовани за куповину грађевинских локација
Све више странаца одлучује се за куповину непокретности у Србији и то првенствено у Београду и Новом Саду. Подаци Републичког геодетског завода (РГЗ) показују да је удео страних држављана за годину дана скоро удвостручен. Од укупног броја купаца, удео оних који имају пребивалиште ван Србије се прошле године повећао на 4,81 одсто, у односу на 2022. годину када је био 2,93 одсто. У последње време, највећи број страних купаца долази из Руске Федерације.
Чињеница је да већину купаца на тржишту и даље чине грађани Србије, али је динамика понуде и тражње под значајним утицајем купаца из иностранства који првенствено купују станове на Старом граду, Врачару, Савском венцу и Новом Београду.
"Држављани Русије су се последњих година појавили првенствено као закупци станова и пословних простора, али сада се све чешће одлучују за куповину. Оснивају и велики број фирми које се даље јављају у улози купаца некретнина. Међу купцима има и Украјинаца, док из Европске уније највећи број долази из Француске и Немачке. Има и држављана Америке, Канаде и Аустралије, док их је из земаља у окружењу највише из Северне Македоније. Наравно, има и доста наших држављана који живе и раде у иностранству и који већ традиционално купују некретнине на домаћем тржишту као вид сигурног инвестирања", каже Нела Пешић из агенције "Раичевић некретнине" за "4зида".
Шта траже држављани Северне Македоније, а шта Руси и Мађари
Највеће интересовање је за куповину станова и то првенствено луксузне новоградње у Београду код купаца који долазе из земаља са већим животним стандардом, док су за станове у староградњи на периферним локацијама Београда заинтересовани купци са мањим буџетом.
"Ређе се купују куће и пословни простори, а када је у питању грађевинско земљиште, бележимо раст интересовања првенствено код страних компанија које траже нове локације за градњу великих стамбених комплекса. Држављани Русије имају веома различите стандарде, па им интересовања варирају од периферних градских локација и малих станова, све до модерних, луксузних и пространих станова на централним и најскупљим локацијама у Београду", наводи Нела Пешић.
Саговорница "4зида" напомиње да Русе и Украјинце занимају и куће ван Београда, у насељима која су оквирно до сат времена удаљена од града. Додаје да странци највише траже станове, али да су изузетак држављани Северне Македоније који купују куће са циљем даљег зидања. Приметно је, каже, да на домаће тржиште улазе и Мађари који су првенствено заинтересовани за куповину грађевинских локација.
Најпопуларнији луксузни комплекси
Када су у питању локације које су странцима најинтересантније, посебно се истичу Горњи Дорћол, Београд на води, новоизграђени комплекси К-Дистрикт и Нови Дорћол, Теразије и централне локације Врачара и Новог Београда.
"Модерни кондоминијуми, који су све популарнији широм света, и код нас посебно привлаче купце из иностранства. Овај модерни концепт градње комбинује приватност и удобност сопственог дома са атрактивним, занимљивим и лако доступним садржајима који су на располагању свим станарима комплекса. Практично, станари кондоминијума на располагању имају уређено унутрашње двориште, паркове, видео-надзор и обезбеђење, спа-центре, базене, теретане, кафиће, продавнице и друге садржаје који су затвореног типа и који им омогућавају да задовоље све своје потребе без напуштања комплекса", објашњава Нела Пешић.
Како странац може постати власник
Адвокат Бране Крунић за сајт "4зида" каже да су закључени билатерални уговори са једним бројем земаља који регулишу питање стицања некретнина држављана једне државе у другој држави, а што представља тзв. уговорну узајамност (реципроцитет) између Републике Србије и државе из које долази страни купац, први и основни услов који је неопходан да би странац могао да постане власник некретнине у нашој земљи.
"Када странац купује некретнину, уколико не зна да чита и пише на српском језику, потребно је да се ангажује преводилац (овлашћени судски тумач) који познаје језик купца, као и да се поред тога ангажују још два сведока, потпуно пословно способна и пунолетна лица, која познају и српски, али и страни језик купца. У вези самих трошкова овере уговора, они су исти као и да уговоре оверавају спрски држављани, сем што се за додатно потписана лица (преводиоца и два сведока) плаћа такса од по 1.800 динара више, по сваком потпису тих лица", објашњава адвокат Бране Крунић.
