Економија

"Економист": Богати свет се суочава са буџетским дефицитима из ноћне море

Ера политичара слободне потрошње се завршава
"Економист": Богати свет се суочава са буџетским дефицитима из ноћне мореGetty © SIphotography

Пре десет година министарства финансија су била захваћена грозницом штедње. Владе су чиниле све што су могле да смање буџетске дефиците, чак и уз високу незапосленост и слаб економски раст. Данас су ствари веома другачије. Широм Запада, већина економија је у бољем стању. Људи имају посао. Раст корпоративног профита је снажан. Па ипак, владе троше много више него што примају.

Ниједна влада није раскалашнија од америчке. Ове године се предвиђа да ће највећа светска економија имати буџетски дефицит (где потрошња премашује опорезивање) од више од седам одсто БДП-а, што је незапамћен ниво у земљи која није у рецесији или рату.

Сједињене Државе, пише "Економист", нису једина земља расипница. Естонија и Финска, две обично штедљиве северноевропске земље, имају велике буџетске дефиците. Прошле године италијански дефицит је био широк као 2010-11, након глобалне финансијске кризе 2007-09, а француски је порастао на 5,5 одсто БДП-а, знатно изнад предвиђања.

"Ово је колективни позив за буђење како бисмо донели одлуке о нашој целокупној јавној потрошњи", рекао је француски министар финансија Бруно Ле Мер.

Неке земље су биле резервисаније. Прошле године Кипар је имао суфицит. Грчка и Португал би могле да избалансирају своје буџете. Ипак, општи правац је јасан. "Економист" је анализирао податке из 35 богатих земаља. Док је у 2017-19. "просечна" земља имала буџетски суфицит, прошле године је имала буџетски дефицит од близу 2,5 одсто БДП-а.

Лист наводи да два фактора објашњавају трошење. Први се односи на порезе. Широм богатог света, приходи су изненађујуће слаби. У Америци је прошле године незнатно опао приход од пореза на доходак који се одбија од плате, док су порези на капиталну добит пали за четвртину. Британски порез на капиталну добит је 11 одсто нижи од недавног максимума. А јапански порез за ову фискалну годину, који укључује неке намете на капиталну добит, је на путу да буде четири одсто нижи од прошлогодишњег.

Слаба зарада од пореза последица је трзавица на тржишту крајем 2022. и почетком 2023, отпуштања у технолошком сектору, пада тржишта некретнина, пада цена акција.

Други фактор је државна потрошња. Владе су почеле да одустају од фискалне политике уведену током пандемије, али недовољно брзо. У међувремену, политичари су постали спремни да "интервенишу" финансијски како би "исправили неправде". Са сукобом у Украјини, забраном увоза руског гаса и скоком цена енергената, владе у Европи издвојиле су четири одсто БДП-а да ублаже последице својих одлука. Неке земље, попут Пољске и балтичких држава, сада троше на оружје и војску, а председник САД Џозеф Бајден је у предизборну кампању ушао са опростом студентских кредита.

Колико ово стање може да потраје, пита "Економист". На први поглед, делује да може али... Каматне стопе још не падају, што "фискалну аритметику" чини злослутно тешком. Даљи пад инфлације, успоравање раста или више стопе још би отежали владама да стабилизују свој дуг.

Стога, наводни лист, није ни чудо што се у последње време све гласније говори о фискалној консолидацији. У Британији опозициона Лабуристичка партија, која се нада да ће ускоро преузети власт, обећава фискалну исправност. Француска влада говори о смањењу здравствене потрошње и накнадама за незапослене. Америка је изван себе. У водећој светској економији, разговор још увек није покренут. Уочи избора, Доналд Трамп и Бајден обећавају смањење пореза за милионе бирача. Али фискална логика је немилосрдна. Хтели то или не, ера политичара слободне потрошње мораће да дође до краја, закључује "Економист".

image