Економија
Како функционише слање новца између Србије и Русије и да ли га коче западне санкције
У "Пошти Србије" за РТ Балкан кажу да пружају услугу слања и пријема новца у и из Русије путем међународне поштанске упутнице "Пост кеш"
У Србији је прошле године издато више од 50.000 радних дозвола странцима. Подаци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања показују да је то за око 70 одсто више него 2022. године, а међу странцима који су долазе да живе и да раде у Србији има и све више држављана Руске Федерације.
Према подацима Агенције за привредне регистре од 24. фебруара 2022. године до 31. децембра 2023. године регистровано је 9.494 фирми чији су власници Руси. На челу скоро сваке десете фирме чији власници су странци је држављанин Русије. Сви ови подаци илуструју и колики је значај сигурног и безбедног преноса новца између Србије и Русије, нарочито због санкција које су западне земље увеле Русији.
Из Народне банке Србије указују да прописи у Србији не обавезују банке да примењују листе санкција које су усвојили органи Европске уније или неких других држава, што значи да са аспекта законодавства наше земље нема сметњи да грађани Русије који имају отворене рачуне код домаћих банака обављају плаћања преко тих рачуна.
"Међутим, треба имати у виду да највећи број банака у Србији послује у складу са пословном политиком групација којој припадају, пре свега из Европске уније, те с тим у вези примењују и ове листе санкција. То има за последицу да поједине банке примењујући процедуре утврђене на нивоу финансијске групе, одбијају да успоставе пословни однос или да врше платне трансакције за држављане Руске Федерације и привредна друштва чији су власници држављани Руске Федерације", наводе у НБС.
На питање да ли грађани Русије могу да подижу новац са банкомата преко свих банака у нашој земљи или постоје нека ограничења с обзиром на санкције које су уведене Русији, из НБС одговарају да банке регулишу своје пословање, поред примене законских одредби и применом унутрашњих аката, тако да саме уређују да ли ће или не прихватити платне картице држављана Русије на својим банкоматима.
Они наводе и да, у складу са Законом о банкама, свака банка слободно одлучује о избору клијента, што значи да оне нису у обавези да клијенту одобре одређену финансијску услугу, већ одлука о томе спада у домен пословне политике којом свака банка уређује своје пословање, односно начин и услове под којима пружа одређене финансијске услуге. То, како објашњавају, може довести и до тога да банка одбије извршење захтеване услуге, у конкретном случају да не прихвати платну картицу држављана Русије.
"Пошта Србије": Дупло више трансакција из Русије
У "Пошти Србије" за РТ Балкан кажу да пружају услугу слања и пријема новца у и из Русије путем међународне поштанске упутнице "Пост кеш"(PostCash).
"Накнада за слање разликује се у зависности од износа који се шаље. За износе до
16.000 динара накнада за слање износи 640 динара. За износе од 16.000,01 динара до
110.000 динара, износ накнаде за слање је четири одсто, а за износе преко 110.000 динара износ накнаде за слање је 4.400 динара. Дупло је већи број исплатних трансфера послатих из 'Поште Русије' ка 'Пошти Србије'", кажу за РТ Балкан из овог јавног предузећа.
Они наводе да је максимални износ за слање или пријем упутнице је 99.999 рубаља по упутници, док је месечни лимит за слање, прописан од стране Народне банке Србије и износи 10.000 евра у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу НБС.
"Пријем и слање новца врши се искључиво у домаћој валути, у динарима. Приликом
исплате примењује се куповни курс 'Поште Србије' за рубље на дан приспећа
упутнице, док се за уплатне трансакције примењује продајни курс на дан уплате
упутнице", наводе из "Поште Србије.
Они напомињу да рок преноса зависи од радног времена пошта у Русији, као и времена преузимања и слања података. Оквирно, рок преноса је један до пет радних дана, у зависности од тога да ли је реч о градским или руралним областима.
Међународни пренос новца је услуга која омогућава слање новца у иностранство и пријем новца из иностранства међународном упутницом и за Белорусију, Црну Гору, Хрватску, БИХ, Катар и Украјину.
Подсетимо, Јерменија и Киргистан су почетком априла најавили да ће прекинути промет руским платним картицама "мир". Како су саопштили локални платни оператери, разлог за прекид сервисирања трансакција руском картицом је "ризик од секундарних санкција у вези са сопственом платном инфраструктуром".
Национални систем платних картица (НСПК) као оператер за картице "мир" основан је 2014. године, грађани Русије могу да користе националне платне картице "мир" и у иностранству, у земљама где су ове картице прихваћене, па и у Србији. У Народној банци Србије кажу да се ове картице могу користити на глобалној прихватној мрежи "унион пеј" картичног система и да се њима може плаћати на више од 70 одсто ПОС терминала, као и на више од 80 одсто банкомата.
