Економија
РТ Балкан истражује: Како је долазак Руса утицао на српску економију
У Агенцији за привредне регистре наводе да још немају податке колико људи су власници руских фирми до сада запослили у Србији, јер те податке АПР добија на основу финансијских извештаја, које друштва, која су основана у 2023. години, треба да предају тек идуће године
Само за првa четири месеца ове године Руси су у Србији отворили готово 2.000 фирми, чиме је број нових привредних друштава и предузетника чији су оснивачи руски држављани, од јануара прошле године, премашио цифру од 6.000.
Упркос свим ограничењима и отежаним условима пословања током прошле године, Србија бележи рекордне годишње резултате у трговини са Русијом, а нарочито у извозу услуга, који је прошле године забележио раст од чак 234 одсто.
Рачунарско програмирање и консултантске услуге у области информационих технологија су најзаступљеније делатности које овде региструју руски држављани, али има и кафића, козметичких салона и трговинских радњи. Углавном раде у српској престоници, а највише фирми пријавили су на Новом Београду и Старом граду. Према подацима Агенције за привредне регистре, Нови Сад је на другом месту као најпожељнија дестинација за руске привреднике, а своје бизнисе су започели и у Суботици и Нишу.
"Највећи број привредних друштава и предузетника, основаних у току 2023. године, чији су оснивачи из Руске Федерације, има регистровану претежну делатност ’неспецијализована трговина на велико’, ’рачунарско програмирање’ и ’консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем’. Највећи број ових привредних друштава и предузетника отворен је у Београду, а затим, знатно мање, у Новом Саду. По неколико отворених фирми има у двадесетак градова широм Србије, као што су Ниш, Крушевац, Рача, Смедерево, Суботица, Панчево, Инђија, Јагодина", кажу у Агенцији за привредне регистре за РТ Балкан.
У АПР-у наводе да још немају податке колико људи су власници руских фирми до сада запослили у Србији, јер те податке Агенција за привредне регистре добија на основу финансијских извештаја које друштва, која су основана у 2023. години, треба да предају тек идуће године, док за друштва основана у 2022. години још није завршена обрада података, будући да је рок за предају редовних годишњих финансијских извештаја истекао 31. марта.
Бојан Станић из Привредне коморе Србије каже за РТ Балкан да се незванично процењује да у фирмама које су основали руски држављани ради око 5.000 људи.
"Углавном су то ИТ фирме, консултантске агенције и предузећа која се баве трговином. Још немамо податке о доласку неког значајнијег инвеститора у производњи", каже Станић.
Колико је значајан долазак страних држављана за српску привреду тек ће се анализирати, али тренутни подаци показују да он није занемарљив, с обзиром на то да су у години за нама у Србији основали више од 5.000 фирми и предузетничких радњи. Прилив нових становника увећао је и потрошњу, што је ланчано додатно утицало на раст потрошачких цена.
Стручњаци сматрају да долазак руских предузетника на више начина позитивно утиче на домаћу привреду, јер самозапослени предузетници доносе приходе, троше овде, плаћају доприносе, пензионо, порез на добит или порез на додату вредност, а све то доприноси привредном расту и користи нашем буџету.
Станић напомиње да се нови становници лако укључују у друштво, и у пословном и у социјалном смислу и додаје да су углавном високообразовани и висококвалификовани. Њихов долазак допринео је и расту извоза услуга, јер се већина бави информационим технологијама.
Дејан Делић, директор Представништва ПКС у Москви, за РТ Балкан каже да је вредност извоза услуга у Руску Федерацију у 2022. години који је Србија реализовала износила 582,7 милиона евра, што представља раст који је већи 2,3 пута (234 одсто) у односу на претходну годину.
"Посматрајући укупан пласман услуга из Србије од 11,9 милијарди евра, пласман у Руску Федерацију чини 5,25 одсто извоза услуга у свет", истиче Делић.
Србија бележи рекордне годишње резултате у трговини са Русијом.
Робна размена између две земље лане је била 4,3 милијарде долара, што је раст од 52,7 одсто у односу на претходну годину. Према подацима ПКС, број извозника се током прошле године готово удвостручио. Током 2021. године је 57 фирми извозило производе и услуге у Русију, док је прошле године било чак 122 таквих фирми. Порастао је и број увозника - са 32 у 2021. години на 50 у 2022.
Компаније које су извозиле робу у Руску Федерацију у 2022. години запошљавале су 152.564 радника у Србији.
