Економија
Цене пљескавица и ћевапа расту брже од инфлације: Кафана луксуз за просечну породицу
Цене хране у угоститељским објектима су за годину дана у просеку скочиле за 9,4 одсто. Највише су поскупеле салате, топла и хладна предјела и колачи - по 10,6 одсто
Одлазак на ручак у ресторан за многе породице у Србији је удар на месечни буџет који не могу често да приуште, а све је више и оних којима и оброк са роштиља у објектима брзе хране постаје све теже доступан. Некада је четворочлана породица у кафани могла да руча и да попије по пиће за 5.000 динара, али су та времена прошла. Сада је толико потребно само да се за све њих поручи главно јело, а још неколико "црвених" се мора издвојити за сокове, пиво или вино, хлеб и прилоге, док десерт тешко може да се нађе испод 400 динара.
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у односу на мај прошле године, цене хране у угоститељским објектима су у просеку скочиле за 9,4 одсто. Највише су поскупеле салате, топла и хладна предјела и колачи - по 10,6 одсто. Најмањи раст цена, мада не занемарљив, је забележен код готових јела која су скупља за 7,7 одсто, док за хлеб који се служи у угоститељским објектима треба издвојити 7,4 одсто више новца.
Током лета расте потрошња брзе хране, јер сви који могу то себи да приуште, избегавају да кувају, због топлоте. Пљескавица од 180 грама се лане могла купити за 350 динара, а данас је и 100 динара скупља, док већа порција кошта и више од 500 динара. У ресторанима у Скадарлији, порција ћевапа или пљескавица је прошле године коштала око 900 динара, а данас је око 1.100 динара. Телећа чорба је била око 360, а сада је око 100 динара скупља.
Званична статистика показује да су цене поврћа ниже него лане, али то није утицало на пад цена салата и варива у ресторанима. Ови прилози су за годину дана поскупели за око 10 одсто.
Економиста Драгован Малићевић каже за РТ да цене хране и иначе релтивно мало утичу на цену угоститељских услуга, за разлику од плата и цена струје.
"Те услуге су радно интензивне, а од 1. јануара смо имали повећање цене рада скоро 20 одсто, на 49.000 динара, као и поскупљење струје. То су доминантни трошкови. Генерално су цене у туризму порасле и ван земље. Имамо велики број људи који је овде одлучио да проведе одмор, као и субвенције које даје држава, за ваучере, па је мало порасла и тражња. Када имате раст трошкова и тражње неминован је и раст цена услуга и то је очекивано", каже Милићевић.
Он каже да је за просечну српску породицу одлазак у ресторан луксуз и објашњава да око 10 одсто људи може да оде у сваки ресторан и којима ништа није скупо, док између 20 и 30 одсто понекад скупе паре да се почасте, док има 40 до 50 одсто грађана који не могу да оду нигде и они су за угоститеље "невидљиви".
Председник Покрета за заштиту потрошача Србије Петар Богосављевић каже за РТ Балкан да просечна породице нису циљна група угоститеља, већ да је потражња за угоститељским услугама порасла због доласка туриста.
"Гости из иностранства су добродошли и пожељни, али угоститељи користе прилику да због повећане тражње подигну цене. У односу на њихова примања која су по неколико пута већа, они могу то себи да приуште. У земљама у којима се води рачуна о одрживом развоју се цене формирају другачије. Суштина тога што се не полази од оних актера који тржишно опредељују понуду и тражњу и утичу на куповну моћ потрошача, већ се полази од тога да је примарни циљ БДП, повећање прихода по основу пореза на додатну вредност и других дажбина, што је извор буџета државе", каже Богосављевић.
Инфлација у мају је била 4,5 одсто, а раст цена су повукле и угоститељске услуге, које су поскупеле значајно више, чак 11 одсто. Највећи раст забележен је код преноћишта, које је скупље за 17,6 одсто, односно скоро за петину него лане.
"Имамо повећан број гостију, што је добро, али није у функцији одрживог развоја српске привреде. Угоститељске услуге су све мање доступне нашим грађанима. Са становишта оног што је национални интерес земље је да се повећа обим и квалитет туристичких услуга, али и да се формирају реалне цене. То једино може да створи услове за оптималан укупан привредни развој укључујући и туризам која би требало да буде једна од носећих привредних грана с обзиром на природне ресурсе које имамо. То се не пројектује са становништва дугорочних интереса већ се полази од краткорочних циљева, да се обезбеде што већи приходи", указује Богосављевић.
