Култура
Сто двадесет година од смрти Чехова: Актуелна и непревазиђена дела
Први Чеховљев комад изведен у МХАТ-у био је "Галеб", који ће постати симбол чувеног револуционарног театра
Један од најзначајнијих писаца у историји човечанства Антон Павлович Чехов преминуо је пре 120 година, 15. јула 1904.
Руски приповедач и драмски писац специфичног, наизглед једноставног стила, са изванредним даром запажања, умео је да изгради специфичну атмосферу, у извесном смислу блиску импресионистичком поступку.
Оставио је неизмеран траг на светску литературу, пре свега као творац нове драмске форме често назване "лирска драма".
Антон Павлович је рођен 29. јануара 1860. у Таганрогу на југу Русије, на обали Азовског мора. Син трговца, као средњошколац остаје у родном граду и пошто се породица сели у Москву. Почиње да пише већ као ђак, уређивао је школске новине и био чест гост локалног позоришта.
Иако студира медицину у Москви, и цео живот потом ради као лекар, писање му је редовна окупација, а и извор прихода.
Најпре пише кратке хумореске, шаљиве приче. Потом, пошто је имао успеха, пише приповетке и драмске текстове. У својим делима бави се свакодневицом, обичним човеком, приказује сцене из живота које одају посебну атмосферу. За њега је типична суптилна психолошка анализа, прожета хумором, пародијом, скепсом која прераста и у резигнацију.
Лично меланхолик, чему је несумњиво допринела болест која је одредила његов живот, тада неизлечива туберкулоза, и његова књижевна дела била су у суштини опор реализам, чак и када су изазивала смех.
У прво време објављује под псеудонимима, у штампи, потом и књижевној периодици.
Када је отворен Художествени театар у Москви, знаменити МХАТ, 1897. године, Чехов постаје стални сарадник Станиславског и Немирович Данченка. Објављује своје велике драме Галеба у Ујка Вању.
Први Чеховљев комад изведен у МХАТ-у био је Галеб, који ће постати симбол чувеног револуционарног театра. Иначе, ова драма је извиждана на својој праизведби.
"Галеб" је први пут изведен у МХАТ-у, а публика га је био је "Галеб". Занимљиво је да је тај комад приликом првог извођења, не у МХАТ-у, публика одбацила, извиждала.
Управо у МХАТ-у Антон Павлович упознаје будућу супругу, глумицу Олгу Книпер.
Чехов живи најпре у Мелихову, 65 км јужно од Москве, а крај живота проводи на Јалти.
Последњу причу Верена, објављује 1903. Крајем те године завршава Вишњик.
Опхрван болешћу путује у Немачку, у нади да ће му познати тамошњи лекар помоћи. Умире 15. јула 1904. у Баденвајлеру, на југозападу Немачке. Имао је само 44 године.
У најпознатије његове новеле, хронолошки, спадају: Дебели и мршави (1883), Камелеон (1884), Туга (1886), Досадна историја (1889), Двобој (1891), Павиљон бр. 6 (1892), Ана на врату (1895), Јонич (1898), Човек у футроли (1898), У јарузи (1900), затим још: Дама са псетанцетом, Степа, Сељаци, Црни монах, Вереница и многе друге.
Неколико његових драмских дела, по вредности и утицају, епохално су значајни: Иванов (1887), Вампир (1889), Галеб (1896), Ујка Вања (1897), Три сестре (1901) и Вишњик (1903). Написао је и неколико важних једночинки: Просидба, Јубилеј, Медвед, Предлог.
Чеховљева дела су и данас подједнако актуелна, уједно непревазиђена.
