Кустурица за РТ Балкан: О филму који је почео да снима и пројекту на којем са Русима ради 25 година

Прослављени редитељ Емир Кустурица почиње снимање новог филма "Чуружанка", чија се радна одвија у живописном војвођанском селу Чуруг. Сценарио за филм инспирисан је мотивима романа "Последњи тренуци" руског књижевника Валентина Распутина.

Реч је о једном од најишчекиванијих домаћих остварења на чијем сценарију је Кустурица радио годинама. Филмску адаптацију поред Кустурице, потписује и Давид Јаковљевић, аутор остварења "Усековање" и "Јорговани". Улоге су поверене Весни Тривалић, Јовани Гавриловић, Вахиду Џанковићу, Тамари Драгичевић, Андрији Милошевићу, Славиши Ћуровићу и многим другима. Кустурица је поручио да постоје разлике у адаптацији у односу на роман Распутина, али да је главни заплет, о мајци која је на самрти, сачуван у сценарију.

Кустурица је на прес конференцији у Чуругу објаснио да је окупио глумце око себе како би снимио филм на основу идеје да је дошло време огромног моралног расплета, али и слома светских друштава у којем 20. век, са својом продуженом руком, нуди иста она егзистенцијална решења која су постојала још код Чехова.

Кустурица је рекао да Срби и Руси нису исти, али да су слични. Он је казао и да  разлика између оригиналног романа и сценарија и те како постоји.

"Овде су битни заплет и добро исписани ликови. Дијалоге је углавном писао Давид Јаковљевић који има необичан смисао за мелодију српског језика и његов допринос је огроман. Текст је много хладнији и отуђенији у оригиналу, док се овде виде љубав, спремност на покајање и топлина", објаснио је редитељ.

Кустурица је за РТ Балкан рекао да већ 25 година ради са Русима и на пројекту екранизације романа "Злочин и казна" Фјодора Достојевског.

"Никако нисам могао да пронађем кључ за Раскољникова, ко би то могао да буде данас. Пошто више није идеја у томе да се открије баба зеленашица. Ми смо се довољно продали тим зеленашима и сами смо постали зеленаши, тако да није то кључно питање психологије таквог јунака. И онда сам схватио у ствари да су фикција и реалност обрнуто пропорционалне ономе што ми доживљавамо као време и да је психичка стварност постала најважнији елемент с којим се данас рачуна. Дакле, оно што се произведе у сфери фикције, као у филму 'Андерграунд', то постаје не само психичка, већ и реалност у којој људи живе", објаснио је редитељ.

Кустурица је за РТ Балкан открио да је свог Раскољникова замислио другачије, као редитеља који добије понуду да убије жену једног богатог човека, да би му овај дао паре за филм.

"Није био спреман одмах да то уради, али је пре тога стално добијао улоге режисера који је режирао разне вечеринке, али му је речено да проба да убије ову жену. И, како је време одмицало, схватио је да је шеф обезбеђења у ствари Порфирије Петровић из романа, а да је заправо његова, улога Раскољникова, управо оно што је он хтео да сними. Међутим, када је у тренутку, врло неспретно, покушао да је убије, да је удари секиром, упалила су се светла и видело се да он учествује у ријалитију. Хтијући да заштити свој интегритет, он је отишао кући, узео пиштољ и поубијао продуценте и све око њега и побегао код Епстина на оно острво", испричао је Емир Кустурица.

На питање колико је култура важна за суверенитет једног народа, он је поручио да је култура пресудна, зато што је везивно ткиво.

"Култура и религија иду из истог извора, из култа, из прастаре потребе да људи доживе катарзу и да осете да су заједно. Зато је и породица наслеђена, у нашој врсти, као и код лабудова и код вукова, и ови који покушавају да наметну данас те глупости родне равноправности и та чуда, они заправо бивају гласници зле идеологије, који уништавају тај поредак. У том поретку култура је најважнија", поручио је Кустурица.

Он је рекао и да је подржао једну идеју Ватикана, коју је покренуло неколико младића из Рима, да се заправо учини све да би се биоскоп вратио у живот.

"Кад се прође кроз Нови Београд и виде она слаба светла иза којих се скривају радни људи, ти знаш да они једва чекају да оду у 'Сава центар' да виде свог певача или да виде неки спектакл који их доведе на ту тачку до онога што је било исто, и у Старој Грчкој, у Епидаурусу, да 10.000 људи проживи ту катарзу. Е ту је та тачка која се данас разбија кроз те нетфликсе и ту самоћу, али та самоћа је сада контролисана, коју алгоритми одређују. Колико је важно културно деловање, потврђује и идеја да су сва позоришта, и у Москви, и у Београду, скоро увек пуна. Значи да људи траже да остваре оно што је у филму 'Армаркорд' било, кад читава породица уђе у први ред, па једва да виде филм са стране, а у ствари уживају што су на тако важном месту", казао је Кустурица.