НИН-ов лауреат Стево Грабовац: Босанскохерцеговачки писац или први добитник из Републике Српске?

Овогодишња НИН-ова награда прешла је границе Србије, и трагом "српског света" отишла до Бањалуке, први пут у руке писца из Републике Српске. Стево Грабовац (Славонски Брод, 1978) је седамдесети лауреат ове некада престижне књижевне награде која се додељује за најбољи роман на српском језику премда се ниједном није национално одредио, али ни демантовао то што су га називали босанскохерцеговачким писцем и сврставали у редове БиХ књижевности.

Награди се обрадовао и председник Републике Српске Милорад Додик који је добитнику честитао на Иксу.

"Посебно смо поносни јер је Стево први добитник ове престижне награде из Републике Српске. Надамо се да ће вам ово значајно признање бити подстрек да наставите да пишете на задовољство читалаца Ваше писане речи", написао је Додик.

Стево Грабовац познат је у овдашњим књижевним круговима као финалиста НИН-ове награде 2019. године, где се нашао захваљујућу свом првом роману "Мулат албино комарац", а када је признање припало једном од, са становишта књижевног квалитета, најспорнијих лауреата Саши Илићу, и откад 18 српских писаца бојкотује награду поменутог недељника.

О бојкоту се Грабовац пак изјаснио рекавши да то нису његове битке.

"Не зато што сам изнад тога, бољи или гори, напросто је тако. Ако се некад будем осетио позван да у нечем сличном учествујем на овој или оној страни, можда и хоћу, сад тренутно то не осећам и не уплићем се у полемике", рекао је писац 2020. за портал "Лупига".

Занимљиво је и да је његово писање усмерено на деведесете и рат у бившој Југославији, о чему пише неодређено, без именовања или сврставања на једну страну.

"Нико у овим нашим ратовима није невин. Нико није изашао чистих и неокрвављених руку. То је терет који ћемо још дуго осећати хтели ми то да признамо или не", прецизирао је седамдесети лауреат Нинове награде такође за "Лупигу".

Суочавање с траумом

Коментаришући зашто пише о рату и деведесетим годинама, рекао је да би било сувише лудо и превише храбро занемарити тај период прошлости као да се ништа није догодило, али и да је рат траума, те да је писање, за њега, начин суочавања с том траумом.

"Зашто се бојимо тога. Због чега да се претварамо као да се ништа није десило. Нисмо се играли жмурке. Убијали смо и мучили једни друге на незамисливе начине. И сада, ако се правимо као да ништа није било, то се није десило", рекао је за "Новости" добитник Нинове награде.

Грабовац се сећа почетка распада Југославије у Броду, који је практично на граници, а одакле је отишао на студије у Бањалуку.

Наш избор

Југословенизација Нинове награде није потребна српској култури

"Сећам се митинга једне од националистичких странака, није сад битно које, у нашем граду. Све што се тамо дешавало, говори које су држали напаљени говорници и народ који их је одушевљен слушао – изазвало је у мени прво страх, па мучнину. Та слика је за мене слика рушења Југославије и краја једног времена које додуше слабо памтим, али га памтим само по лепим стварима", изјавио је Нинов лауреат за "Лупигу".

Жал о Југославији, по мишљењу писца Николе Маловића, популарна је тема међу писцима који конкуришу за Ниново признање.

Иначе, Стево Грабовац овенчан је за роман "Послије забаве" (издање бањалучког "Имприматура"), чији наслов, по пишчевим речима, алудира на "врсту опсесије ових простора сопственом прошлошћу и њеном накнадном реконструкцијом, у конкретном случају реконструкцијом злочина над побијеном ромском децом у Броду, почетком грађанског рата у Босни и Херцеговини.