Зашто настаје завист и да ли она може бити добра

У древним словнеским језицима сам израз појавио се у 11. веку, а глагол "завидети" имао је потпуно другачије значење од данашњег - "видети из даљине", док је данашње значење добио тек крајем 18. века. По речима психотерапеута Дениса Федорјака, у психологији се завист дефинише као посебан осећај који потпада под појам агресије, а у себи може садржати и елементе злобе, љутње, кривице, чак и скепсе, а главни узрок огледа се у дубоком осећају незадовољства сопственим животом.

Како се завист манифестује

Осећај зависти у људској је природи још од библијских времена, и често је приказиван како у делима књижевности, тако и на уметничким сликама. Најупечатљивији пример јесте прича о браћи Каину и Авељу која је описана у Старом Завету - када је Бог прихватио овце које је Авељ понудио, док је плодове земље које је Каин понудио одбио. Каин је из зависти свог брата убио. У Новом Завету завист се сматра једним од седам смртних грехова, а чак и десета Божија заповест каже: "Не пожели куће ближњега свога! Не пожели жене ближњега свога; ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта што је ближњега твога!".

Завист је осећај незадовољства који је изазван успехом или задовољством неке друге особе, а фрустрација изавана незадовољством може бити различитог интензитета, али и трајања - од неколико секунди, па све до неколико недеља или месеци. Завист не мора нужно да се манифестује на само један начин - и одсуство среће за нечије успехе, и жеља за њиховим умањењем, али и радост због нечијег неуспеха су начини на који се она исказује. Ипак, психолози тврде да је завист природна људска емоција и да само њен интензитет и степен изаваних деструктивних мисли могу указати на излазак из "нормалних" оквира.

Видови зависти

Једна од оснивача дечје психоанализе, Мелани Клајн, мишљења је да је завист урођен осећај који се у животу детета први пут јавља када дете спозна чињеницу да му мајка не припада. Постоји и друга тачка гледишта, коју су заступали Карл Абрахам и Ернест Џоунс, који су сматрали да деца постепено добијају осећај зависти са развојем социјализације. У њиховом "тиму" био је и савременик Мелани Клајн, који је предлагао да се завист посматра као карактерна особина и нешто што се развија са развојем саме личности.

"Бела" завист

Иако су психолози сложни да не постоји "бела" завист, у практчним примерима њоме се може назвати осећај дивљења и позитивне емоције које имамо када се сусретнемо са туђим успехом. Уколико је у питању човек, он ће за нас представљати пример на који ћемо се угледати и који ће нас мотивисати на промене на боље. "Бела", конструктивна завист помаже човеку да се развија и усавршава – управо зато се, између осталог, у маркетиншким кампањама користе познате личности - јер оне су често неко коме се дивимо и чија бисмо дела радо поновили.

"Црна" завист

Са друге стране, "црна" завист представља негативан осећај који може довести до многих психичким проблема, будући да у основи овог осећаја лежи агресија. Деструктивна завист повезана је са негодовањем, са тугом и незадовољством према другим људима, када се јавља жеља да се друга страна понизи, а сопствени успеси издигну. Овакав осећај зависти рађа се још у детињству, када дете несвесно отима играчку од својих другара у песку, доводећи ситуацију до суза, чак и физичког обрачуна.

Зашто је завист опасна и да ли можемо да је "излечимо"

Осећај зависти може бити толико јак да доведе до потпуног распада личности, деградације, нарушених односа са околином, а може изазвати и презир. Паралелно се може јавити и апатија, пасивна агресија, затвореност у себе, проблеми са самопоштовањем и на крају осећај да нисмо довољно добри.

На срећу, постоје начини на које можемо да избегнемо осећај зависти:

• Дефинисати узрок зависти - рад на себи је нешто што траје читав живот. Да бисмо разумели и отклонили осећај зависти важно је да разумемо шта је окидач за негативну емоцију и шта нас у тој ситуацији тишти
• Фокусирати се на сопствене успехе - одличан начин да превенирамо развој осећаја зависти јесте да водимо дневник сопствених успеха. На пример - на шта смо данас поносни и на чему смо захвални научиће нас да ценимо себе и своја достигнућа уместо да се фокусирамо на туђе успехе и тражимо повод за завист
• Промените начин размишњања и живот - још један начин да избегнете развој осећаја зависти код себе је да унесете промене у сопствени живот и унапредите га. Сублимирајте енергију у лични раст и развој, уместо да је расипате са стране, водећи рачуна о туђим животима, учите нешто ново сваки дан и изградите позитиван однос са  собом и људима у окружењу. Додатно, одлазак код терапеута је одличан начин да разумете своје емоције и научите да се са њима адекватно носите.