Магазин
Асертивност као вештина добре комуникације - Како љубазно рећи "не"
Асертивно понашање се налази на пола пута између агресивног понашања и бежања из специфичне ситуације. Међутим, није лако бити асертиван па човек најмању дозу асертивног понашања исказује баш у ситуацијама када је такво понашање неопходно. На који начин пронаћи меру и заштитити своја права и интересе, а не довести ситуацију до усијања уз помоћ "чаробног штапића" савремене комуникације - асертивности?
Проналажење златне средине у комуникацији са другим људима, постављање и очување личних граница уз бригу о туђим емоцијама и објективно анализирање ситуације, могу бити крајње изазовни, нарочито када је у питању комуникација са блиским људима или колегама са посла. Понекад нам се дешава да желимо нешто рећи, али не знамо како да не нарушимо туђе личне границе. Некада бисмо свашта рекли када други нарушавају наше, а опет, трудећи се да не будемо исувише груби или нападни, не донесемо мисао до друге стране на прави начин и испаднемо слабићи. У помоћ у оваквим ситуацијама прискаче нам асертивност - вештина комуникације која је итекако потребна у данашње време.
Сама реч асертивност долази из енглеског језика (assertiveness) и у преводу означава упорност. Најједноставније речено, она представља баланс између пасивне и агресивне улоге у комуникацији, а да би се она развила, потребно је објективно анализирати своје понашање и ставове, и пронаћи најразумније, најадекватније решење проблема, независно од мишљења и понашања других људи.
Како изгледа асертивно понашање
Сигурност у себе један је од саставних елемената асертивности, и зато асертивни људи умеју јасно да искомуницирају своје жеље и потребе и поставе прецизне границе које други треба да поштују. Они немају тенденцију да улазе у беспотребне расправе и стварају узаврелу атмосферу, чак иако нечије понашање није у складу са њиховим принципима.
Амерички психотерапеут Мануел Смит посветио је део своје каријере развоју асертивног модела понашања: основна идеја је у томе да човек доноси одлуке и прихвата потпуну одговорност за своје поступке. Дакле, да бисмо разумели у којој је мери наше понашање асертивно, потребно је пре свега да сагледамо на који начин одговарамо на агресију, да ли водимо рачуна о осећањима и личним границама (овде можемо да линкујемо личне границе) других људи, као и да ли одлуке доносимо у афекту или хладне главе.
Развијање вештине асертивности могуће је уз помоћ анализирања комуникације, а питања која себи треба да поставимо крајње су једноставна: колико често говоримо "да" када дубоко у себи желимо рећи "не", како реагујемо на негативан одговор на наше питање или молбу и на који начин реагујемо на провокације да ли можемо да емоције оставимо по страни у таквој ситуацији? Да би оваква анализа била једноставнија, одговоре можемо записивати у дневник, па с времена на време поновно постављати питања, ако бисмо имали јаснију слику.
Асертивна комуникација подразумева:
- Увек прецизно дефинисане жеље, потребе и осећања
- Доношење одлука без утицаја емоција, на основу јасних аргумената
- Способност предвиђања реакције друге стране након изнетих ставова и аргумената уз уважавање њихових осећања и граница
- Реаговање на најразумнији и најадекватнији начин - "идење линијом мањег отпора" није начин решавања спорне ситуације
Како нам асертивност може користити
Асертивно понашање може нам помоћи у различитим животним сферама и ситуацијама: у комуникацији са колегама на послу, у постављању личних граница са члановима породице, у пријатељским и комшијским односима. На пример, уколико је руководилац (када посматрамо пословно окружење) исувише пасиван, његов ауторитет међу запосленима биће упитан, док уколико је исувише агресиван, може изазвати негодовање запослених, па чак и потпуно отказивање сарадње из револта. Зато је важна та златна средина у комуникацији - асертивност.
