Магазин
Деца су срећнија кад деле него кад добијају, каже студија
Заборавите на идеју да деца увек мисле само на себе - испоставља се да већ у најранијем узрасту осећају више радости када нешто деле са другима, него када нешто добију. Управо то потврђује нова студија, која је показала да се осећај задовољства из давања јавља много раније него што мислимо.
Помагање и дељење са другима доноси нам осећај задовољства, а нова студија је показала да се то већ може приметити код мале деце. Малишани показују више среће када поделе посластицу него када је сами добију, што указује да је сарадња дубоко укорењена у људској природи и повезана са позитивним емоцијама.
Људи у различитим културама редовно деле ресурсе, било са ближњима или потпуним странцима. Често то подразумева и личну жртву - од дељења хране до много већих одлука. Управо зато су истраживачи желели да разумеју шта стоји иза таквог понашања и да ли је осећај задовољства кључни покретач.
Спровели су експеримент са 134 малишана узраста између око 16 и 24 месеца. Деца су седела у крилу старатеља, који нису могли да утичу на њих јер су носили слушалице и држали затворене очи, а испред деце је била плишана лутка мајмуна која "воли" грицкалице.
Експеримент се састојао од неколико ситуација. Деца су прво добила посластице, а затим су у различитим сценаријима делила своје посластице са мајмуном, давала му нове посластице које нису њихове, посматрала како неко други храни мајмуна или су добијала инструкцију да задрже посластицу за себе. На тај начин истраживачи су могли да упореде различите облике понашања. Све реакције деце су снимане, а независни посматрачи су касније оцењивали ниво њихове среће. Истовремено је праћено и "одушевљење" лутке, како би се проверило да ли деца само имитирају туђу радост.
Утврђено је да су деца била значајно срећнија када су давала посластице него када су их добијала, а тај ефекат се јављао и када су делила своје и када су давала нешто што није њихово.
Показало се и да није у питању пуко слушање упутстава - малишани су били срећнији када им је речено да дају посластицу него када им је речено да је задрже за себе. Такође, само посматрање туђе великодушности није изазивало исти ниво радости као активно учешће у дељењу.
Важно је и то што срећа деце није била само реакција на "одушевљење" лутке. Анализе су показале да њихове емоције нису зависиле од реакције мајмуна, што значи да осећај задовољства долази из самог чина давања. Ови резултати указују да се осећај награде због великодушности јавља веома рано и да може да подстакне даље понашање тог типа, преноси "PsyPost".
Ипак, постоје и ограничења. Истраживање је спроведено на деци из једне средине, па остаје питање да ли су резултати исти у различитим културама. Будуће студије би могле да укључе разноврсније групе и користе прецизније биолошке мере, попут праћења реакција тела, како би се још боље разумеле емоције.
Live
