Зашто у СССР-у готово није било гојазности

Тајна витких људи у СССР-у није била у некој магичној намирници нити у посебним рецептима кувара - функционисао је читав систем државне исхране: строге калоријске норме, јасна структура оброка, фиксне порције и, што је најважније, добро осмишљен дневни ритам.

Исхрана заснована на науци

Систем јавне исхране у СССР-у није настао случајно - осмишљавали су га научноистраживачки институти, а не маркетиншки стручњаци. Они су одређивали калоријске норме и познати однос беланчевина, масти и угљених хидрата, који се данас рачуна у разним апликацијама.

Ручак у типичној мензи имао је око 800-1000 килокалорија - наизглед много, али то је било тек трећина до половина дневних потреба одрасле особе која ради.

Порције су биле стандардизоване: свако јело имало је тачно одређену тежину, а могућност да узмеш још мало готово да није постојала. И структура оброка била је пажљиво осмишљена: супа, главно јело и напитак. Супа је давала запремину и течност, главно јело протеине и сложене угљене хидрате, а компот је био лаган, умерено сладак завршетак.

Магија првог јела

Топла супа пре главног јела један је од најједноставнијих и најефикаснијих начина да се контролише апетит. Истраживања показују да оброк започет супом доводи до мањег укупног уноса калорија.

Разлог је једноставан - топла течност и влакна брзо дају осећај ситости. У совјетским мензама супе су биле готово увек присутне - шчи, боршч, расољник или супа од грашка омогућавале су да се човек засити уз релативно мало калорија.

Од чега се састојао типичан ручак

Из данашње перспективе, такав оброк делује изненађујуће избалансирано:

Салате - најчешће од сезонског поврћа купуса, шаргарепе, цвекле. Богате влакнима и витаминима, уз једноставан прелив од уља или сирћета.
Главно јело - ћуфте са додатком хлеба и лука, што је смањивало масноћу и повећавало запремину. Чест прилог била је хељда као одличан извор сложених угљених хидрата.
Напитак - компот од сувог воћа, умерено заслађен и без газираних пића.

Такав оброк обједињавао је поврће, житарице, протеине и течност, оно што се данас назива "тањиром здравља".

Ограничења која су чувала линију

У мензама готово да није било намирница које данас највише доприносе гојазности:

• без брзе хране
• без великих количина слатких газираних пића
• без сталног грицкања

Пиће се добијало у једној порцији, без допуне. Десерти нису били део оброка, већ су се куповали одвојено, што је смањивало импулсивну куповину слаткиша. Такође, свакодневни живот подразумевао је више кретања:

• мање аутомобила
• више ходања и јавног превоза
• физички рад

Тако се енергија унесена храном природно трошила.

Исхрана по распореду против "снек" културе

Дан је био јасно структуриран: доручак код куће, ручак у исто време (често у 13 часова) и вечера. Грицкалице током дана биле су реткост. Без сталних ужина, телу је лакше да регулише унос калорија - једноставно нема простора за "вишак".