После изборне револуције

Ово је изборна револуција у смислу промене режима, не само владе. Режим који је почивао на јаком, ауторитарном лидеру, признао је изборни пораз и следи му демонтажа.

Формално, лако признање изборног пораза значи почетак кретања из изборног ауторитаризма у изборну демократију (коју смо већ имали 2003—2012). Али ми и даље остајемо у тзв. хибридном режиму.

Јер, ово није био демократски ресет. Промена режима одиграла се по правилима која репродукују ауторитаризам. Остао је злоћудни изборни систем у ком посланици немају своју изборну јединицу, нити бирачи имају свог скупштинара, већ су посланици везани за странку и њеног лидера. Утицај бирача и јавности и даље је минималан, а партијских и других закулиса одлучујући.

Што је најгоре, победничка структура више личи на народни фронт којим руководи илегална партија — с тајанственим руководством и управљањем директивама — него на демократску странку у уставном, "републиканском" систему.

Добра је околност да је Студентска листа (СЛ) махала уставом и позивала институције "да раде свој посао". Али, сада је и сама СЛ постала део система. У демократском систему и странке морају да буде демократске.

Ако је и било неких разлога за тајанственост, у смислу самозаштите од ауторитарне власти, с преузимањем скупштине и владе тога више не може да буде. Јавност има право да зна и људе и процедуру, а свако настављање политичке илегале биће само знак недемократских или нечасних намера.

Зато су битни месеци који су пред нама. Тада ће СЛ ући у следећу фазу своје идеологије. Њен досадашњи главни део био је рушење Вучића. Наравно, демонтажа његовог режима биће настављена. Али, како ће се то извршити и који ће људи доћи — то је већ идеолошко питање.

Један модел демонтаже био је упад у Информер, у понедељак. Данас је четвртак, и овај модел није поновљен на том нивоу. Срећна околност је да је све снимано, а оно што је публика видела није јој се допало. Очигледно је да ће се морати прећи на мање револуционарне моделе демонтаже.

Када је пак реч о људима, прво ново постављење је Блажо Поповић, директор програма РТВ. Ко је он најбоље се види из следеће вести, од 11. фебруара  2009:

"Представници НДНВ, Динко Грухоњић и Недим Сејдиновић, посетили су РТВ где је их примио в.д. генералног директора Блажо Поповић. Грухоњић је рекао да НДНВ даје пуну подршку комплетном новом руководству. Поповић је потписао приступницу за чланство у Независно друштво новинара Војводине."

У наредним годинама, све до 2016, Динко Грухоњић биће сива еминенција ("црни барон") Радио телевизије Војводине (овде и овде).

Кадры решают всё, одавно је речено. Кадровско питање је само средиште политике, а профил људи које доводите на кључна места најбоља су слика ваше идеологије. Убрзо ћемо сазнати да ли ће се ова грађанска револуција показати заправо као грађанистичка.

Свеједно, главни идеолошки образац свакако мора бити допуњен, будући да ће се или остварити, или истањити. До сада је он гласио: "Срушимо га" и "Правда мора бити задовољена". Али, када Вучић буде ухапшен – а целокупна логика пропаганде и догађаја иде у том правцу – мораће се истаћи нешто друго. Не истури ли се нека нова политичка идеја, тешко да ће се, у наредне четири године, само на демонтажи Вучићевог система, моћи обезбедити пуна легитимност и стабилност власти.

Ипак, политика емоција од недеље је на силазној путањи, а то ће свакако погодовати и предстојећем учвршћивању нових управљача. Ионако ће свака критика СЛ бити одбијана као ћаци—малициозност, а унутрашња критика ("нисмо се за то борили") још дуго неће добити знатнији замах.

Постепено рашчаравање од магије политичког идеализма и смиривање емоционалне прегрејаности смањиће мобилизациони потенцијал за неке нове грађанске протесте, чак и ако дође до погоршања материјалног положаја једног дела становништва. И то ће такође олакшати стабилизацију нових власти.

Но, најважније у тој релаксацији од политике емоција јесте унутарпородично помирење. Ове две године уздрмале су многе међуљудске односе, укључив и породичне. Победа СЛ заправо је и дошла тако што је 300.000 бака и дека, очева и мајки, послушало своју децу, и гласало "за студенте".

Мислим да је то био кључан тренутак ових избора. Тих 300.000 Вучићевих гласача који су променили страну одлучило је победника. Вучића је, у односу на председничке изборе 2022, напустило преко пола милиона бирача. Међу њима, бар 300.000 били су родитељи и други старији свет с којима су њихова деца "обавила разговор".

Ми смо народ који воли своју децу, све бисмо учинили за њих. Тако се догодио 25. октобар.

Али, сада је најважније да се сви смиримо и да идемо даље, држећи се заједно. А зашто су се наша деца, иначе незаинтересована за политику, толико загрејала за ову ствар, то је већ питање за социологе и социјалне психологе.  

Мобилизација омладине у оваквим дешавањима кључна је за успех револуције (овде 542—545; 547), а њена емоционална хомогенизација несумњиво је остварена поглавито преко друштвених мрежа.

Као симбол тог одлучујућег утицаја на понашање нашег младог света може послужити селфи снимак оног веселог младића који виртуелно "јаше" Драгана Ј. Вучићевића. У медију где је за омладину све почело, ту се мора и завршити.

Срећна је још и околност да нам предстоје председнички избори, а онда следеће године и покрајински, градски и општински. То ће давати прилику бирачима да пошаљу поруку новим властима колико су задовољни њиховим понашањем. Резултат тога свакако ће бити плурализација опозиције, а можда и плурализација власти.

Несрећна околност је, опет, да ће се све то дешавати по правилима садашњег система, за која знамо да репродукују снажне елементе политичког ауторитаризма. Али, боља су и лоша правила, него свет без правила – када одлучује снага гомиле и дужина мотке.

Какогод, период у ком стара власт одступа, а нова још није преузела положај, најчешће је време извесног попуштања стега и ницања различитих политичких цветова. Друштво доцније може да западне у хаос и насиље, или пак, наново, да заврши у менгелима ауторитаризма. Али дотле, ту је макар извесна слобода, ту су и извесне могућности којих није било раније, а вероватно их неће бити ни после.

Па онда, уживајмо у свему томе колико још можемо. Да нам не буде после жао када буде дошао крај и све се поново затвори, можда још грђе но што је било пре...