Уметност за дуговечност: Читање, музика и музеји могу успорити старење, каже наука

Док биохакери траже начине да успоре старење кроз скупе третмане, процедуре, суплементе и различите експерименталне методе, научници са Универзитетског колеџа у Лондону дошли су до много једноставнијег закључка: Култура и уметност могу имати подмлађујући ефекат на организам.

Према студији објављеној на основу анализе више од 3.500 одраслих, људи који редовно читају, слушају музику или посећују музеје, изложбе и позоришта показују спорије биолошко старење. Истраживачи су користили анализе крви и такозвани "епигенетски сат" (систем маркера који процењује биолошку старост на основу хемијских промена у ДНК).

Резултати су показали да они који се редовно баве културним активностима старе око 4 одсто спорије од оних који ретко имају контакт са уметношћу. Ефекат је био упоредив са користима умерене физичке активности, попут вежбања једном недељно.

Када су упоређивали биолошку старост испитаника са њиховим стварним годинама, истраживачи су открили да су "културно активни" људи у просеку изгледали око годину дана млађе на биолошком нивоу. Тај ефекат био је посебно приметан после 40. године и остао је видљив чак и када су у обзир узети фактори попут прихода, образовања, телесне тежине, пушења и начина живота, а за то може бити заслужно неколико фактора: 

"Тренинг" за мозак

Научници сматрају да један од главних разлога лежи у томе што уметност стално активира мозак. Читање, слушање музике или посматрање уметничких дела захтевају анализу, памћење, машту и повезивање информација. Такве активности подстичу неуропластичност - способност мозга да ствара нове неуронске везе. То је посебно важно са старењем, јер мозак ради и наставља да се прилагођава и учи. 

Роботи кустоси и "оживљавање" старих мајстора: Како технологија мења музеје

Мање стреса, спорије старење

Уметност не делује само на интелект, већ и на емоције. Читање романа, слушање музике или гледање представе омогућавају људима да проживе различита осећања, обраде емоције и накратко се дистанцирају од свакодневног стреса.

Хронични стрес је један од фактора који убрзавају старење организма, а научници верују да културна искуства делују као нека врста "антистресног тампона". Чак и када нас нека прича или музика дубоко потресу, свест да је реч о уметничком искуству омогућава мозгу да емоције обради без стварне опасности.

Уметност повезује људе

Истраживачи подсећају и да култура често подразумева друштвени контакт. Одлазак у позориште, на концерт, изложбу или разговор о књигама са пријатељима помаже људима да се осећају повезано са другима.

Управо су друштвене везе један од најважнијих фактора дуговечности, иако се често потцењују. Људи који имају осећај припадности заједници обично имају мањи ризик од усамљености, депресије и хроничног стреса.

Ефекат на упале и срце

Претходна истраживања истог тима показала су да редовно учешће у културним активностима може да смањи системске упале у организму и позитивно делује на кардиоваскуларни систем.

Научници истичу да су ти ефекти у неким случајевима упоредиви са умереном физичком активношћу. Иако уметност не може заменити кретање и здраве навике, могла би да буде важан додатни фактор који утиче на опште здравље и старење.

Зашто је важна разноврсност

Истраживачи наглашавају да различите врсте уметности активирају различите делове мозга. Читање посебно подстиче машту, памћење и концентрацију, док музика снажно делује на емоције и ритам. Посете музејима и галеријама активирају визуелну перцепцију и мењају начин на који посматрамо простор и детаље око себе. Ако особа уз музику пева или се креће, активирају се и моторичке способности и координација.

Није потребно да будете уметник

Студија се пре свега бавила уживањем у уметности, а не стварањем уметничких дела. То значи да није неопходно свирати инструмент, сликати или писати роман да би се осетиле користи. Научници такође истичу да су много важнији редовност и искрено интересовање, тако да чак и једноставне навике, попут читања пред спавање или свесног слушања музике, могу имати позитиван ефекат ако постану део свакодневице, пише "Комсомољска правда".