Магазин
Руски академици упозоравају: Људска права су најмање истражен део односа човека и АИ
Развој вештачке интелигенције последњих година отворио је бројна питања - од аутоматизације послова и безбедности података, до тога како ће АИ утицати на свакодневни живот. Међутим, према представницима Руске академије наука, једна област и даље остаје недовољно истражена, а то је питање људских права у доба нових технологија.
Док се свет бави могућностима које доноси вештачка интелигенција, све више стручњака упозорава да се и даље занемарује како нове технологије могу утицати на људска права, свест и лични идентитет.
Представници руске научне заједнице, државних институција и бизниса су на недавном скупу под називом "Вештачка интелигенција, информације и право" разговарали о томе како ће се право мењати у доба све напреднијих информационих технологија - а према ставу Талије Хабријеве, заменице председника Руске академије наука и директора Института за законодавство, најмање истражен аспект односа човека и нових технологија јесу управо људска права.
Иако се велики део расправе о вештачкој интелигенцији данас односи на техничка и правна питања, све чешће се поставља питање колико ће АИ у будућности утицати на приватност, свест, идентитет и ментални интегритет људи.
Као пример наведене су поједине земље Латинске Америке, где је у уставима већ уведено право на "менталну неповредивост", односно заштиту човекове свести и психолошког интегритета од потенцијалног утицаја нових технологија. То подразумева идеју да технолошки развој не сме угрозити човекову способност самосталног размишљања, доношења одлука и очувања личног идентитета.
Посебна пажња скренута је и на питање заштите дигиталног идентитета. Са развојем АИ алата који могу да генеришу реалистичне фотографије, видео и аудио снимке, све чешће се поставља питање ко заправо контролише нечији "дигитални лик" и како се могу спречити злоупотребе.
У разговору је наглашено да би, уколико Русија усвоји посебан закон о регулисању вештачке интелигенције, било неопходно изменити и постојеће законе о информацијама, информационим технологијама и личним подацима. Према том ставу, те измене би утицале и на сам концепт будућег "дигиталног кодекса", који би требало да уједначи правила у области дигиталних технологија, преноси "РИА Новости".
У Русији се већ ради на регулацији АИ система. Министарство дигиталног развоја је још у марту објавило нацрт закона о вештачкој интелигенцији за јавну расправу. Документ, између осталог, законски дефинише сам појам вештачке интелигенције, прописује права и обавезе учесника на тржишту и уводи обавезно означавање фотографија, видео и аудио садржаја који су настали уз помоћ АИ технологија.
Све ово показује да се расправа о вештачкој интелигенцији постепено помера са питања "шта технологија може" на много сложеније питање: Шта би требало да буде дозвољено и како сачувати човека у свету у ком машине постају неизбежан део свакодневнице.
Live
