Поремећаји у исхрани све чешће погађају и децу

Дванаестогодишња Тања је после једног коментара другарице да "много једе", почела драстично да ограничава храну, да би временом потпуно престала да једе и пије воду, нагло смршала, падала у несвест и завршила на болничком лечењу. Њени родитељи су пролазили кроз очај, страх и свакодневну борбу да је спасу. Под надзором лекара поново је почела да једе и добила је терапију. После два и по месеца пуштена је кући, а мајка је преузела потпуну контролу над њеном исхраном.

"Одређивала сам шта ће јести, колике ће бити порције и колико често ће јести. Седела сам поред ње за столом као да има три, а не 12 година", казала је мајка. Пратила ју је чак и до купатила како би проверила да ли изазива повраћање.

"Испоставило се да јесте", присећа се мајка.

Иако је била далеко испод нормалне тежине, девојчица је и даље мислила да је дебела. После три године успела је да уђе у ремисију, али и даље иде код психијатра и пије терапију, преносе породице своја искуства, пишу РИА Новости.

Деца и поремећаји исхране

Поремећаји у исхрани брзо постају све распрострањенији код млађих људи, истиче Максим Сологуб, психијатар.

"На пример, током десет година, број пацијената узраста дванаест година и млађих који су долазили у нашу клинику учетворостручио се. Најмлађа девојчица која је боловала од анорексије, а која је доведена код нас, имала је седам година", наводи Максим Борисович сопствену статистику. Додаје да су слични закључци донети у Шпанији, Норвешкој и Канади, где је такође проучаван пад старости појаве поремећаја у исхрани.

Психијатар сматра да два фактора доприносе овој ситуацији - прво, дијагностика је побољшана, што је довело до тога да пацијенти раније долазе у клинику. Друго, због општег убрзања старости, тинејџери су брже изложени индустрији мршављења, која је сада свеприсутна.

"Избегавају породичне вечере"

Стручњак упозорава да родитељи често не примете прве симптоме поремећаја исхране.

"Дете почиње да скрива тело, пита ближње да ли је дебело, постаје опседнуто припремањем 'здраве' хране. Такође избегава заједничке оброке. Раније је радо вечерало са породицом, а онда одједном каже: 'Хвала, јешћу касније', објашњава психијатар.

Родитељи понекад у купатилу могу пронаћи трагове повраћања или паковања лаксатива и диуретика.

Када се постави дијагноза, многи покушавају да избегну болничко лечење, верујући да ће код куће успети сами да помогну детету. Међутим, Сологуб истиче да постоје ситуације када је хоспитализација неопходна.

"Амбулантно није могуће помоћи особи чији је индекс телесне масе испод 17. Такође, опасан је губитак више од десет килограма за два месеца, као и брадикардија или злоупотреба лаксатива и диуретика", наводи он. Лекари упозоравају да анорексија и булимија нису пролазна фаза, навика или избор тинејџера, већ озбиљне и опасне болести које захтевају стручну помоћ.

Опседнути "здравом" храном

Према Међународној класификацији болести, постоје четири врсте поремећаја исхране: анорексија нервоза, булимија нервоза, компулзивно преједање и избегавајући/рестриктивни поремећај уноса хране. Ипак, психијатар Максим Сологуб истиче да се код чак 70 одсто пацијенткиња болест временом "прелива" из једног облика у други.

Последњих година појавили су се и нови облици поремећаја, попут орторексије - опсесивне потребе да се једе искључиво "здрава" храна. Живот таквих људи често се претвара у свакодневну потрагу за "исправним" намирницама, бројање калорија и непрестане одласке у теретану.

Сологуб наводи пример тридесетпетогодишњег мушкарца који је деловао успешно и физички спремно, али је на терапији једва задржавао сузе.

"Помозите ми. Не сећам се како ми је ћерка одрасла - све време сам проводио у теретани. Видим да ми се брак распада, исцрпљен сам, али не могу да престанем. Стално размишљам шта треба да купим, како да израчунам оброке и када да тренирам", испричао је.

Психијатар наглашава да се поремећаји исхране не "добијају" гледањем инфлуенсера или читањем група на друштвеним мрежама, већ да код ових стања постоји и генетска предиспозиција.