Снага духа, самопоуздање и лепота: Шта је Европљане у прошлости фасцинирало код Рускиња

Од средњег века па све до 19. века, Европа је Русију често сматрала заосталом и удаљеном од "праве" цивилизације. Чак је и Петар Велики, настојећи да модернизује земљу по европском узору, несвесно допринео том утиску јер је његово одушевљење западним обичајима Европљанима само потврђивало колико је Русија другачија.

Ипак, управо те разлике су многе странце највише интригирале. Рускиње су им деловале снажније, непосредније и слободније у понашању него што је то било уобичајено у тадашњој Европи. Оно што је у Русији било нормално, Европљанима је често изгледало егзотично, необично или чак шокантно, као што су:

Тамнији тен и култура топлоте

Страни путници који су у 16. и 17. веку долазили у стару Русију често су примећивали нешто што им је било неуобичајено - руским женама тен није био болесно блед, како је тада диктирала европска мода.

У западној Европи племкиње су настојале да изгледају што блеђе, јер је светла кожа била симбол високог статуса и живота далеко од физичког рада. У Русији је, међутим, другачији начин живота остављао другачији утисак. Домови су били снажно загревани, бање су биле важан део свакодневице, а жене су често имале здравији и руменији изглед.

Један енглески дипломата који је 1588. године посетио Русију записао је да су га изненадила "топла лица" руских жена, који је повезивао са сталним боравком у загрејаним просторијама и купатилима. За Европљане, навикнуте на хладне дворове и ретко купање, то је било веома необично.

Козметика, руменило и раскошна одећа

Рускиње су много пажње посвећивале изгледу, иако модерна козметика тада није постојала. Лице се посветљивало белим пудером, а образи су наглашавани јаким руменилом. Данас то може деловати претерано, али у то време то је био знак негованости и друштвеног статуса.

Посебан утисак на странце остављала је одећа. Богате жене носиле су капе од броката украшене бисерима, скупоцено крзно и тканине какве су многи Европљани могли да виде само на дворовима најбогатијих владара.

Чак су и жене из обичних породица носиле крзнене капе и украшавале се на начин који је посетиоцима деловао луксузно. За разлику од Европе, где је раскош често била резервисана искључиво за аристократију, у Русији су и ниже друштвене класе покушавале да изгледају свечано и упадљиво. Занимљиво је да су мишљења странаца била потпуно подељена - неки су Рускиње сматрали претерано нашминканим и необичним, док су други били одушевљени њиховом појавом и држањем.

Црни зуби и пунији стас: Идеал лепоте који је Европу збуњивао

Док је у Европи идеал женске лепоте подразумевао крхкост и танку фигуру, у Русији се здравље повезивало са пунијим изгледом, а мршавост је међу руским мушкарцима била знак неатрактивности и болести. Жене које су деловале снажно и једро сматране су лепим, јер је то указивало на добро здравље и способност да поднесу тежак живот.

Странци су често преувеличавали своје утиске, па су писали да Рускиње "дане проводе у кревету, једући и пијући како би се угојиле". Иако су такви описи били искарикирани, они показују колико су стандарди лепоте у Русији и Европи били различити.

Још веће чуђење изазивала је мода бојења зуба у црно. У одређеним периодима тамни зуби су у Русији били знак богатства, јер су указивали на то да дама може да приушти велике количине шећера и слаткиша, који су у то време били луксуз. Европљанима је то изгледало потпуно невероватно, а у путописима су Рускиње описивали као "беле и румене, али са зубима црним као угаљ".

Луксуз који је остао и после европеизације

Доласком Петра Великог много тога се променило. Руски двор постепено је прихватио европску моду, фризуре и понашање, а разлике између Рускиња и Европљанки постале су мање видљиве.

Ипак, једна ствар је остала иста - љубав према раскоши. Рускиње су наставиле да импресионирају странце богатим хаљинама, драгуљима... Чак и када су прихватиле европске кројеве, задржале су склоност ка упечатљивом стилу.

Европљане је изненађивало и то што употреба козметике није била ограничена само на племство. И жене занатлија, трговаца или војника користиле су руменило и разне препарате за улепшавање, што је у западној Европи било далеко ређе.

Жене које су странце задивљивале отпорношћу

Оснивање Смољног института 1764. године донело је нову слику руске жене. Девојке из овог чувеног института училе су стране језике, музику, понашање и образовање достојно европских дворова. Ипак, странце није импресионирало само њихово образовање. Оно што су често истицали била је њихова психичка чврстина, самопоуздање и способност да остану прибране у тешким ситуацијама.

Многим Европљанима је деловало необично што руске жене показују толику чврстину духа и неустрашивост, у друштву које су сматрали строгим и суровим. Управо та комбинација нежности, раскоши и унутрашње снаге остављала је велики утисак на сваког ко би упознао Рускиње.