Друштво
Шта је показала мала матура: Тест из српског језика осмаци урадили за двојку
Од максимално 20 поена, просечан број бодова из српског језика ове генерације осмака је 10,68. На бодовној скали оцењивања у школи, половина урађених задатака довољна је за прелазну оцену - двојку
Осмаци су ове године, у односу на прошлу, боље урадили тест из математике и предмета по избору, док су подбацили на тесту из српског језика. Просечна оцена из српског језика је 10,68 поена, што је скоро за поен лошије од претходне године. На бодовној скали оцењивања у школи, половина урађених задатака довољна је за прелазну оцену, двојку.
Резултати овогодишњег теста покренули су полемику у јавности шта је довело до оваквих резултата, да ли је проблем у тежини теста или преоптерећеним плановима и програмима?
Просечан број поена на завршном испиту на тесту из математике ове године је био 12,86 поена, што је за око један бод више у односу на прошлу годину. Просечан број бодова на трећем тесту (сви предмети) ове године износи 14,74, што је за 0,23 поена више у односу на прошлу годину. На тесту из географије просек бодова износи 14,57, из биологије 13,49, историје 13,11, из физике је 17,18, док је из хемије просек бодова 15,33.
Просек бодова на овогодишњем тесту из матерњег језика (српски и осам језика националних мањина) је за 0,88 поена мањи у односу на прошлу годину и износи 10,67 бодова. Просек на тесту из српског језика је 10,68 поена (прошле године 11,61).
Мирјана Гашић из Уније синдиката просветних радника Србије, која је и професор српског језика у Медицинској школи у Крушевцу каже да резултат на тесту из матерњег језика изазива велику забринутост.
"Просечан број поена ове године је за готово цео поен нижи од прошлогодишњег, који је, такође, био најслабији. Овај резултат сведочи о томе да, или су нам деца у великом броју функционално неписмена, или да се у изради тестова и њиховом распореду нешто мора мењати. За овако слаб резултат може бити одговорна трема која се јавља првог испитног дана, и, ако је то узрок, резултати ће бити знатно бољи чим се буде изменио распоред полагања тестова", рекла је Гашић.
Међутим, општи утисак ученика након теста указује на нешто друго. Намучили су их задаци који су захтевали читање и разумевање прочитаног.
"Дакле, деци не недостаје знање правописа или познавање књижевног дела, већ је проблем много дубље природе – деца не разумеју прочитано. То је, у исто време, и највећи недостатак који могу понети из основне школе – неспособност да се размишља и савладава непознати текст дужи од неколико редова", рекла је Гашић.
Навела је да Министарство просвете и заводи морају озбиљно да се запитају куда води овако претрпан наставни план и програм којим су данашње генерације ученика оптерећене.
"Захтеви наставника да се редукују наставни садржаји и да се број ученика у одељењу битно умањи хитно морају бити разматрани и већ од наредне школске године мора се кренути у корените промене. Оставимо ли овакве наставне планове и претрпане учионице још коју годину, добићемо генерације и генерације функционално неписмених младих који неће научити да промишљају о проблемима и неће умети да их решавају", навела је Гашић, а саопштила Унија синдиката просветних радника Србије.
Сузана Дашић, наставница српског језика у ОШ "Михаило Петровић Алас" у Београду раније је за РТ Балкан рекла да је њен утисак да је тест из српског језика на малој матури био тежи од пробног завршног испита. Иначе, пракса је била претходних година да тест на пробном испиту буде тежи од теста на малој матури, како би се деца "раздрмала" и што боље припремила.
"Пробни тест је био стандардан, класичан. Међутим, могао је за нијансу да буде захтевнији, да би се ученици раздрмали. Плашим се да ће ученици да се уљуљкају. Претпрошле године имали смо сличну ситуацију, где је сличне тежине био тест на пробном, а онда је после на завршном био 'масакр'. Посебно што је српски први дан, трема је велика", рекла је Дашић за РТ Балкан након пробе мале матуре.
За упис у средњу школу гледају се остварени резултати на завршном испиту и успех из школе у шестом, седмом и осмом разреду. Успег из школе се вреднује са 60 бодова, док на завршном испиту осмаци су могли максимално да остваре 40 бодова.
Будући средњошколци јуче и данас су попуњавали листе опредељења (жеља). Kоначни резултати расподеле по школама и образовним профилима у основним и средњим школама биће објављени 29. јуна.
Live
