"Катастрофалне последице по планету": Маскови и Безосови свемирски дата центри изазвали узбуну

Трка за развој АИ и све веће потребе за складиштењем и обрадом података подстакле су технолошке компаније да разматрају изградњу орбиталних дата центара. Иако њихови творци овај концепт представљају као револуционарно решење које би могло да промени будућност човечанства, део научне заједнице упозорава да би такви пројекти могли да оставе озбиљне и дуготрајне последице по животну средину.

Предложени свемирски дата центри компанија "Спејс Икс", "Блу ориџин" и других технолошких фирми могли би да изазову огромно загађење које би, према упозорењима стручњака, могло да измени Земљину атмосферу и има "катастрофалне" последице по планету. Због тога су научници и еколошке организације поднели нову петицију којом траже да се пре издавања дозвола изврши детаљна процена утицаја ових пројеката на животну средину.

Компаније су већ предложиле изградњу милиона орбиталних дата центара и раде на њиховој реализацији, за шта им је потребно одобрење америчке Федералне комисије за комуникације (ФЦЦ).

Један од главних разлога за забринутост јесте све веће загађење стратосфере настало приликом лансирања ракета и сагоревања сателита током њиховог повратка у атмосферу. Том приликом ослобађају се чађ, ретки метали, оксиди алуминијума и друге материје, док су њихови дугорочни ефекти на атмосферу и климу још увек недовољно истражени.

Према упозорењима научника, ово загађење могло би да оштети озонски омотач, повећа изложеност становништва ултраљубичастом зрачењу и додатно погорша климатске промене. Истовремено, честице би могле поново да доспеју на Земљу, док би милиони нових сателита значајно повећали светлосно загађење и трајно изменили изглед ноћног неба.

У петицији се зато тражи обустава издавања нових дозвола за орбиталне дата центре, уз тврдњу да предложени планови крше савезне прописе.

"Компаније које развијају орбиталне дата центре описују своје планове као цивилизацијски револуционарне, али истовремено одбијају било какву озбиљну анализу њихових последица по животну средину, науку, економију и друге јавне интересе", наводи се у документу који је поднело неколико непрофитних организација.

Неколико бивших америчких званичника задужених за свемирске програме изјавило је за "Гардијан" да сумњају да су орбитални дата центри уопште технички изводљиви. Ипак, истичу да би већ само лансирање милиона нових сателита представљало озбиљан еколошки ризик.

УН упозоравају: АИ дата центри троше све више воде и струје, свет пред новим проблемом

У међувремену, број активних сателита у орбити нагло расте. Са око 1.400 у 2015. години, данас их има приближно 15.000, а процене говоре да би у наредној деценији тај број могао да достигне чак 100.000, не рачунајући сателите намењене орбиталним дата центрима. Највећи део садашњег загађења потиче од сателитских мрежа "Старлинк" компаније "Спејс-Икс" и "Пројекта Кујпер" компаније "Амазон", које заједно броје око 10.000 сателита.

Како се свемир загађује и зашто то утиче на живот на Земљи

Свемирске летелице загађују атмосферу и приликом полетања и приликом повратка. Лансирања ослобађају чађ, азотне оксиде, угљен-моноксид, оксиде алуминијума и хлорне гасове, док је током боравка у орбити забележено и ослобађање живе. Када се сателити, после пет до 15 година, повуку из употребе и сагоре у атмосфери, у стратосферу доспевају различити метали, чије последице још нису довољно истражене.

Еколошке организације истичу и да су бројне биљне и животињске врсте зависне од природне таме, док светлосно загађење већ доприноси смањењу популације свитаца и других инсеката.

Према наводима петиције, захтеви технолошких компанија не садрже озбиљну анализу еколошких последица, због чега потписници траже да се пре било каквог одобравања ових пројеката спроведе свеобухватна и независна процена њиховог утицаја на животну средину.