
До 46 степени Целзијуса: Европа пред новим снажним топлотним таласом

Нови талас екстремних врућина могао би у последњим данима јула и почетком августа да захвати велики део Европе, уз могућност обарања температурних рекорда у појединим областима. Највише температуре најпре се очекују на западу и југозападу континента, након чега би се врућина проширила ка централној Европи, Медитерану и Балкану.
Према метеоролошким прогнозама, топлотни талас биће последица такозваног "Омега блока" и топлотне куполе која ће се формирати изнад западне и централне Европе и Медитерана. Истовремено ће се топла ваздушна маса из северне Африке ширити ка континенту и у бројним областима донети температуре више од 40 степени.
Метеоролошки модели указују и на веома високе температуре у вишим слојевима атмосфере, што би могло да допринесе још једном интензивном топлотном таласу током лета 2026. године.
До 46 степени у Шпанији и Португалу
Најизраженији утицај топлотног таласа најпре се очекује на Иберијском полуострву и у Француској, где би крајем јула и почетком августа температура могла да достигне око 45 степени.
У западним и централним деловима Француске прогнозира се од 40 до 43 степена, док би у осталим деловима земље највише дневне температуре могле да буду између 34 и 39 степени.
У Шпанији и Португалу очекују се још више вредности. У најтоплијим низијама температура би, нарочито крајем недеље, могла да достигне од 42 до чак 46 степени.
Најснажнији део топлотног таласа требало би средином недеље да се задржи над западном и централном Европом, а потом да се помери ка југоистоку. Како се топлотна купола буде ширила ка истоку, екстремне врућине захватиће Немачку, земље Бенелукса, Италију, Мађарску и велики део северног Балкана.
Високе температуре прошириће се и на Пољску, Чешку, Украјину, Молдавију и западне делове Русије, док се на северозападу Европе очекује нешто блаже време због утицаја морских ваздушних маса.
Балкан и Медитеран пред најјачим врућинама сезоне
Италија, Балкан и Медитеран могли би да се суоче са најснажнијим топлотним таласом ове сезоне, уз температуре од 40 до 43 степена током више дана.
Дуготрајно задржавање вреле ваздушне масе значи и да ноћи у појединим областима неће доносити значајније освежење. Температура би и током ноћи понегде могла да остане између 25 и 29 степени, што отежава организму да се опорави од дневне врућине. Вишедневне температуре од 35 до више од 40 степени могле би додатно да погоршају постојећу сушу и повећају топлотни стрес код људи и усева.
Екстремне врућине посебан ризик представљају за старије особе, децу, хроничне болеснике и људе који раде на отвореном. Топлотни таласи повезани су са већим ризиком од дехидрације и топлотног удара, као и срчаних и респираторних проблема.
Врућина повећава и опасност од пожара
Сува и веома топла ваздушна маса повећаће опасност од шумских пожара, посебно у јужној Француској и Шпанији, где су већ забележени велики пожари, преноси "Танјуг".
Метеоролози упозоравају да би се услови погодни за избијање и ширење пожара могли проширити и на централну Европу. Релативна влажност ваздуха у појединим областима могла би да падне испод 20 одсто, што ствара веома повољне услове за брзо ширење ватре.

Шта се очекује у Србији
Када је реч о Србији, месечна прогноза Републичког хидрометеоролошког завода показује да ће август бити топлији од просека, са честим и дуготрајним периодима тропских температура и претежно сувим временом.
Температура ваздуха током августа требало би да буде до два степена изнад вишегодишњег просека. Очекује се између 15 и 25 тропских дана, па би велики део последњег летњег месеца могао да протекне уз максималне температуре од најмање 30 степени.
Средња августовска температура у нижим пределима Србије кретаће се од 22 до 26 степени, док се у брдско-планинским крајевима очекује од 15 до 20 степени. Средње максималне температуре биће од 30 до 32 степена у нижим пределима и од 19 до 25 степени у планинским областима. Средње минималне температуре кретаће се од 14 до 20 степени у нижим пределима, односно од 10 до 15 степени у планинским крајевима.
Падавине ће бити релативно ретке. Киша се у већем делу Србије прогнозира током седам до девет дана, док би у брдско-планинским пределима могла да пада до 11 дана.



