Друштво
Непредвидиво радно време нарушава здравље: Скривене последице нестабилног распореда
Запослени који једне недеље раде неколико сати, а већ следеће знатно више, због непредвидивог распореда могу имати последице по здравље. Нагле промене у броју радних сати нису само проблем за организацију свакодневног живота, већ могу утицати и на здравље, при чему се последице разликују код мушкараца и жена, каже истраживање.
За раднике, непредвидив распоред рада може бити више од обичне непријатности. Велике промене у броју радних сати повезане су са погоршањем здравља, али се последице значајно разликују код мушкараца и жена, указује нова студија.
Такође, истраживање уноси још једну димензију у расправу о несигурном запослењу: на здравље не утиче само колико људи раде, већ и колико се непредвидиво њихово радно време мења. Даље, указује се да су велике осцилације у броју радних сати повезане са већом вероватноћом погоршања здравља код мушкараца који остају запослени. Код жена се последице нестабилног радног времена чешће огледају у здравственим проблемима који их приморавају да смање број радних сати, одсуствују са посла или га напусте.
"Квалитет посла је важан и не подразумева само плату, бенефиције или укупан број радних сати, већ и стабилност радног распореда и последице које она има по здравље - област која је у досадашњим истраживањима била недовољно проучавана", кажу истраживачи.
Разлике између мушкараца и жена
Мушкарци и жене различито осећају последице нестабилног радног времена. Код мушкараца, нагле промене у броју радних сати повезане су са већом вероватноћом погоршања здравља. Истраживачи наглашавају да проблем није нужно у томе што неко ради много, већ у томе што се број сати стално мења - једне недеље много, друге знатно мање.
Код жена је слика другачија. Док су жене које су остале на послу показивале мање јасну везу између променљивог радног времена и погоршања здравља, код оних које су због здравствених проблема смањиле рад, прекинуле га или напустиле посао, ризик је био знатно већи. Са најмање на највише нестабилности радног времена, вероватноћа здравствених ограничења за рад порасла је са 2,5 на готово 8 одсто.
Студија је обухватила и податке о радницима који су због здравствених проблема смањили број радних сати, прекинули рад или напустили посао - групу која је у ранијим истраживањима често била изостављана.
Посматрано је како су учесници оцењивали сопствено здравље и колико су сати радили из месеца у месец. Радници са стабилним радним временом имали су релативно уједначен распоред, док су они код којих се број радних сати нагло мењао сврстани у групу са веома нестабилним радним временом.
Live
