Припрема се план обнове Делиблатске пешчаре након пожара

Ресорно министарство је започело са креирањем плана за обнову Делиблатске пешчаре који би требало да буде спреман за примену у тренутку када пожар буде угашен, изјавила је министарка заштите животне средине Сара Павков.

Истакла да је најважније то што су, захваљујући борби ватрогасаца, војника, припадника добровољних ватрогасних друштава и грађана, сачувани људски животи, као и то што су из појилишта пуштене животиње захваљујући чему ниједна животињска врста није угрожена.

"Оно што је највећа вредност су, поред шумских екосистема, и ове специфичне аутохтоне врсте које су травнате и које су, нажалост, допринеле да под високим температурама буду, да колоквијално кажем, 'као шибица'. И ту ћемо се трудити да заједно са струком, са републичким покрајинским органима, професорима, дефинишемо, и већ смо то почели да радимо, без обзира што неки кажу да није то требало тада, него морамо да чекамо да се заврши пожар", рекла је она за РТС.

Делиблатска пешчара остаје заштићено подручје

Говорећи о спекулацијама које су се појавиле у јавности да постоји могућност да након пожара, опожарено земљиште добије пренамену, министарка је навела да таква могућност не постоји јер је подручје Специјалног резервата природе "Делиблатска пешчара" под заштитом државе у складу са Законом о заштити природе у ком постоје јасно дефинисане границе и степени заштите.

Амбасада Русије: "Иљушином" од пожара спасено око 50 објеката

"У том контексту, свака, поготово под утицајем климатских промена или елементарних непогода која доведе до промене стања на терену, не може да буде предуслов за било какву промену намене земљишта, нити може да буде предуслов да било ко у датом моменту каже да ово више не може да буде заштићено подручје", нагласила је она. Павков је истакла да не постоји простор да се размишља о могућности за пренамену земљишта, као и да је суштина да сви буду посвећени гашењу пожара и припреми за обнову тог подручја.

"Kриво ми је што се ставља акценат на манипулацију и на дезинформације. Гледам по друштвеним мрежама, утркују се ко ће са ког профила шта да подели. Ја мислим да нема простора, нема места за таквим размишљањем, за таквим деловањем. Ми се овде бавимо суштином, а то је гашењем пожара и припремом свега онога што треба да уследи, а то је санациони план који ће бити део једног већег плана обнове", рекла је Павков.

Министарка је указала да је у циљу санације пожара укључена Управа за шуме и Министарство пољопривреде, а да је идеја да тај план буде део ширег плана обнове екосистема.

"Већ јуче смо имали онлајн састанак, морамо да добијемо званичну информацију МУП-а, онда дроновима радимо мониторинг терена. Што се тиче буџета, најавила сам да нам је остао део средстава, а направићемо нови конкурс. Набавили смо напртњаче, као малу помоћ. А потрудићемо се до 2031. године, али и да тај план буде дугорочнији. Пет до 10 година је минимум", навела је министарка.

Павков је истакла да је национални интелигентни мониторинг био изузетно ефикасан, те да МУП не би могао правовремено да реагује без тог система. Додала је да је то доказ да је држава на време размишљала и појаснила да је циркуларни навигатор пандан купујем продајем, на еколошком нивоу.

Ватрогасци-спасиоци Руско-српског хуманитарног центра активно учествују у гашењу пожара широм Србије

"Kада некоме остане било шта при реновирању, може то некоме другом да преда. Ово је врло позитивна мера. Имамо особу која прати само ову платформу", рекла је Павков.

Према њеним речима, људи који се налазе на терену и који се боре да зауставе ширење пожара истичу да се никада раније нису сусрели са сличном ситуацијом.

"Информације које добијамо од управљача заштићеног подручја, од 'Војводинашума', и уопште од људи са терена, да никада то до сада нису видели, с обзиром да су управљачи на време годинама градили противпожарне путеве, тзв. просеке, у дужини од 60 километара само у обухвату специјалног резервата природе. То су у последњих неколико недеља радили и шире у односу на то што је неки просек од 30 до 50 метара. Нажалост, ватра је ипак успела да пређе на једну или другу страну, шишарке су летеле преко 400 метара", објаснила је она.

Додала је да ни ватрогасци који су из земаља ЕУ стигли у Србију да пруже помоћ у гашењу пожара говоре да никада нису имали такву ситуацију каква је у Делиблатској пешчари.

"Врло је незгодан, неприступачан терен у једном делу где дине могу да дођу и преко 150 метара, и где ружа ветрова која мења свој правац је додатно отежавајући фактор", навела је она.