Јесен, школа и прехладе: 5 правила за заштиту детета од болести у новој школској години

Почетак нове школске године узбудљив је и за децу и за родитеље, али истовремено може бити и стресан. После летњег распуста, деца се враћају у колективе, мењају дневну рутину и поново се сусрећу са великим бројем вршњака, што ствара више прилика за ширење вируса и бактерија.

Зашто се деца управо у овом периоду често разбољевају и које су најбоље мере заштите, објаснио је Михаил Лебедев, водећи стручњак ординација Централног истраживачког института за епидемиологију Роспотребнадзора, Русије.  

Зашто деца чешће обољевају на почетку школске године

Јесен је период у којем се организам постепено прилагођава периоду после лета, тако да долази до промена у имунолошком одговору. Имуни систем школског детета још се развија, а тај процес траје све до 12. или 14. године. Због тога му после дужег "летњег мировања" треба време да се поново ефикасно избори са новим нападима.

Промена времена такође има улогу - са падом температура традиционално расте учесталост респираторних инфекција. Истовремено, повратак у школу подразумева и наглу промену дневне рутине, док повећан ментални и емоционални стрес може привремено да ослаби одбрамбене снаге организма.

Важан фактор је и поновно окупљање деце у колективима. После празника она се поново налазе у предшколским групама, учионицама, на одморима, у фискултурним салама и школским кафетеријама, што повећава ризик од ширења инфекција. 

Почетак школске године повећава ризике у саобраћају: Како припремити децу за безбедан пут до школе

Пет важних правила заштите

Добре хигијенске навике могу значајно да смање ризик од инфекције. Многе заразне болести преносе се капљицама у ваздуху приликом кашљања и кијања, фекално-оралним путем, али и преко прљавих руку, предмета, површина и контаминиране хране. Зато стручњак сматра да деца треба да усвоје неколико једноставних навика које могу да им помогну током целе сезоне:

Прање руку

Деца током дана додирују велики број предмета и површина - од квака и рукохвата у јавном превозу до играчака и школског прибора, а управо су прљаве руке један од кључних фактора у преношењу многих заразних болести.

Према речима Лебедева, темељно прање руку сапуном може да прекине преношење инфекције, смањи учесталост цревних инфекција за више од 40 одсто, а респираторних инфекција за скоро 25 одсто. 

Кијање и кашљање

Дете треба научити да приликом кашљања и кијања покрије уста и нос једнократном марамицом или лактом, а не руком. Коришћену марамицу треба одмах бацити, а затим опрати руке.

Дељење флаша и прибора за јело

Деци понекад није лако објаснити зашто не треба да деле играчке и одећу или да стављају прсте у уста другог детета. Ипак, школарци би већ требало да разумеју да су лични предмети, попут шалова, рукавица и марамица, намењени за личну употребу.

Посебно је важно да не деле флаше са водом или прибор за јело. Све што долази у контакт са слузокожом уста и носа треба да остане лично.

Редовно проветравање

Родитељи не могу увек да контролишу вентилацију и влажност ваздуха у школи или вртићу, али код куће, а посебно у дечјој соби, важно је редовно проветравати простор и одржавати га чистим. То подразумева и влажно брисање, као и чишћење површина које се често додирују, попут квака и прекидача за светло.

Вакцинисање

Иако вакцина против грипа можда не штити у потпуности од инфекције, она смањује тежину болести и помаже у спречавању компликација.

"Није само вакцина против грипа оно што ће пружити заштиту током сезоне грипа", објашњава Лебедев. "Вакцинација је генерално најефикаснија мера за специфичну превенцију других заразних болести."

Тако, на пример, деца узраста од шест до седам година добијају бустер вакцину против малих богиња, заушки и рубеоле, као и против туберкулозе, дифтерије, тетануса и полиомијелитиса. Са 14 година добијају бустер вакцину против дифтерије и тетануса, преноси "Комсомољска правда".

Важан је свеобухватан приступ

Хигијенске навике не могу у потпуности да елиминишу ризик од инфекције, па је, како истиче Лебедев, заштити детета потребно приступити на више начина. То подразумева успостављање редовне дневне рутине и одлазак на спавање најкасније до 22 часа, најмање сат и по боравка на свежем ваздуху дневно, по могућности уз физичку активност, као и разноврсну исхрану богату свежим воћем и поврћем.

Ако дете покаже симптоме заразне болести, не треба га слати у школу или вртић, већ потражити медицинску помоћ и придржавати се упутстава педијатра.