Рак бубрега често не даје симптоме: Овај преглед може да га открије на време

У Србији се годишње дијагностикује између 850 и 900 нових случајева рака бубрега, а поред раног откривања, за боље исходе лечења важно је да пацијентима у Србији буду доступне и иновативне терапије које се већ примењују у свету, наводи Удружење пацијената "Уро Такт".

Карцином бубрега чини три до четири одсто свих малигнитета, са нешто већом учесталошћу код мушкараца него код жена. Најчешће се јавља у шестој и седмој деценији живота, али последњих година бележи се пораст оболевања и код млађих генерација.

Симптоми рака бубрега укључују крв у мокраћи, бол у слабинској регији и тумор који може да се напипа. Међутим, ови симптоми су присутни код мање од 10 одсто пацијената. Рак бубрега може дуго да се развија неприметно, без јасних симптома, због чега се болест неретко открије случајно, током рутинског ултразвучног прегледа.

"Кампањом 'БУбрег - страх престаје када почне лечење' желимо пре свега да се обратимо људима који су добили дијагнозу рака бубрега и њиховим породицама. Страх је природан када се суочите са малигном болешћу, али је важно да пацијент зна да данас постоје савремене могућности лечења и да са својим лекаром може да направи следећи корак", поручио је председник Удружења пацијената "Уро Такт" Марко Ђурић.

Карцином бубрега се тешко препознаје на основу симптома, због чега су превентивни прегледи важни. За карцином бубрега не постоје туморски маркери, па је ултразвук кључан за рано откривање болести, указује проф. др Зоран Џамић, директор Клинике за урологију Универзитетског клиничког центра Србије.

Хирургија је и даље основни начин лечења, потпуним уклањањем бубрега (радикална нефректомија) или, када је могуће, операцијом која чува орган (нефрон-спаринг). Код тумора до пет, шест центриметара, у одређеним околностима, могуће је одстранити само промену и сачувати бубрег.

Искуство трофејног српског пливача

Да рак бубрега није болест резервисана за старије показује и искуство Андреја Барне, трофејног српског пливача коме је ова болест дијагностикована 2019. године, када је имао свега 20 година.

Млађе генерације су подложније карциному у односу на старију популацију

"Рак бубрега ми је откривен сасвим случајно. На редовном прегледу у Заводу за спорт и медицину докторка Гордана Мрђанов је на ултразвуку видела промену, након чега смо одмах кренули да тражимо најбоље решење за лечење. Нико у мојој породици раније није имао ову болест и управо моје искуство показује да код рака бубрега нема правила и да је важно да се редовно контролишемо и да све што можемо откријемо на време", рекао је Барне.

Он је оперисан у Америци, где и данас живи, роботско-лапароскопском методом, што је значајно скратило период опоравка. Тумор је био ограничен и није метастазирао, тако да није било потребе за хемотерапијом ни додатним лечењем. Ипак, како каже, опоравак није био ни брз ни лак.

Истако је да му је подршка породице, пријатеља и медицинског тима помогла да се опорави и врати спорту. Пацијентима поручује да болест не дозволе да одреди њихов живот, већ да гледају напред и наставе да раде оно што их испуњава.

Нове терапије промениле прогнозу рака бубрега

Лечење рака бубрега значајно је унапређено током последње деценије, док су се терапијске стратегије и стандарди лечења драматично мењали у претходних 30 година. Циљ свих терапија био је продужење живота уз очување квалитета живота. Од 2005. године стандард постаје циљана терапија, са просечним преживљавањем од око 30 месеци. Права револуција настаје увођењем имунотерапије, најпре као монотерапије 2015. године, а потом и комбинација два имунолошка лека или имунотерапије и циљане терапије 2018. године.

Ове комбинације данас представљају највиши стандард лечења, са просечним преживљавањем од пет и више година, код око 10-12 одсто оболелих могу да доведу и до потпуног повлачења болести, док су дуготрајни терапијски одговори забележени код више од 60 одсто пацијената рекла је научни сарадник и медикални онколог у Институту за онкологију и радиологију Србије прим. др сци. мед. Сузана Матковић.

Сами бројеви показују колико савремена терапија, која је у свету стандард већ више од осам година, мења прогнозу болести, каже. 

Ова промена на кожи може указивати на рак, упозоравају доктори

"Нажалост, она још увек није доступна оболелима у нашој земљи. С друге стране, у првој линији лечења узнапредовале/метастатске болести доступна су само два лека из групе циљане терапије, који се користе готово 15 година. Ова терапија јесте ефикасна, али су комбинације знатно ефикасније и морамо да тежимо томе да постану доступне и оболелима од рака бубрега у нашој земљи. Имунотерапија је за лечење карцинома бубрега доступна од 2022. године, али само у другој терапијској линији. Из свакодневне клиничке праксе јасно видимо да и тада показује велику ефикасност и да је већина оболелих добро подноси. Како су ефекти лечења најбољи када се овако моћна терапија примени што раније, требало би омогућити лечење најефикаснијом терапијом која данас представља стандард у свету", објаснила је.

Посебна новина која значајно доприноси бољим исходима лечења је примена тзв. адјувантне терапије, наставља докторка. Она се примењује код пацијената којима је рак бубрега хируршки одстрањен, али због карактеристика тумора постоји висок ризик од поновне појаве болести или развоја удаљених метастаза.

"Тај ризик износи 30-35 одсто, а код готово 50 одсто оболелих болест се поново јавља у прве две године након хируршког лечења. Имунотерапија је и ту нашла своје место. У Европи је већ четири године препорука онколошких и уролошких водича и сматра се стандардом лечења са циљем потпуног излечења. Њена примена током само годину дана смањује за 40 одсто ризик од поновне појаве болести и смртног исхода, док је готово 92 одсто оболелих живо и без болести четири године након операције. Сви ови подаци указују на потребу да стандардна терапија рака бубрега која је доступна у свету и Европи буде доступна и нашим пацијентима, како у адјувантном лечењу, тако и код метастатске болести", навела је она.