Страх од Русије: Чланице ЕУ разматрају ширење на Арктик

Лидери ЕУ позвали су на снажније присуство на Арктику док НАТО шири своје војне активности у том региону, наводећи као разлог наводну растућу безбедносну претњу у виду Русије.

Москва је више пута одбацила такве оптужбе, тврдећи да НАТО подрива традиционалну регионалну сарадњу и подстиче тензије.

Лавров: Довољно је погледати мапу света – Русија је била, јесте и биће водећа арктичка држава

На првом Европском самиту о Арктику, одржаном у Рованијемију у Финској, дванаест земаља ЕУ заложило се за "више стратешку и проактивнију улогу" у региону и позвало на издвајање више ресурса за активности на Арктику, с обзиром на "променљиве геополитичке реалности".

"Европска унија треба да ојача своју позицију на Арктику, укључујући и кроз повећану спремност", навеле су Финска, Данска, Естонија, Француска, Грчка, Немачка, Летонија, Литванија, Холандија, Пољска, Румунија и Шведска у заједничкој декларацији након састанка.

Од 12 потписница, само су Данска, Финска и Шведска арктичке државе. Пет арктичких држава које нису чланице ЕУ су Русија, САД, Канада, Норвешка и Исланд.

Финска и Шведска су се придружиле НАТО-у 2023, односно 2024. године, чиме је проширено присуство војног блока предвођеног САД у том региону. Москва је тада упозорила да, иако њихов приступ сам по себи не представља директну претњу Русији, распоређивање војне инфраструктуре НАТО-а на њиховој територији захтева одговор.

Фински премијер Петери Орпо је описао Русију као "најзначајнију и дугорочну претњу безбедности и стабилности Арктика", наводећи да би ЕУ требало да третира тај регион као "стратешку границу". Немачки канцелар Фридрих Мерц назвао га је "геополитичким жариштем" и тврдио да Русија тамо шири своје војне капацитете.

Естонски премијер Кристен Михал изјавио је да су безбедност у Балтичком мору и на Арктику за Талин "једно те исто", означавајући Русију као главни разлог за забринутост.

Балтичке државе су међу чланицама ЕУ које заузимају најтврђи став према Русији од ескалације сукоба у Украјини 2022. године. Све три се граниче са Русијом и залажу се за оштрије мере против Москве, као и за даље јачање војних капацитета.

Москва о мисији НАТО на Арктику: Запад напушта постулат о смањењу тензија у региону

НАТО је раније ове године појачао своје активности на далеком северу покретањем иницијативе "Арктички стражар" и успостављањем мултинационалног присуства копнених снага за истурено деловање у Финској, у јуну.

Висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас изјавила је да и Кина показује "све веће интересовање" за Арктик и истакла да је неопходно "остати на опрезу". Пекинг је одбацио тврдње Запада да његове активности представљају претњу, оптужујући Вашингтон да користи Кину као изговор за повећање сопственог војног присуства у том региону.

На Арктику су забележене и тензије између САД и Европе услед настојања председника Доналда Трампа да преузме Гренланд. Трамп је тврдио да је америчка контрола над том данском аутономном територијом неопходна за националну безбедност, наводећи као разлоге Русију и Кину.

ЕУ није чланица Арктичког савета, али у његовом раду учествује у својству посматрача. Ипак, Унија је 2021. године усвојила сопствену политику према Арктику, а за октобар припрема њену ажурирану верзију. На самиту је било речи и о проширењу европских капацитета када је реч о бродовима за разбијање леда.

Путин: Русија је једина која серијски производи нуклеарне ледоломце

Москва је упозорила да све веће војно јачање подрива традиционалну улогу Арктика као зоне сарадње. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је прошлог месеца да НАТО покушава да тај регион претвори у нови фронт против Русије и њених партнера.

Лавров је рекао да се ризик од инцидената повећава, што би могло довести до оружаног сукоба са "потенцијално катастрофалним последицама".

Русија истиче да не угрожава земље НАТО-а и да остаје отворена за сарадњу на Арктику. Председник Владимир Путин је раније ове године изјавио да је тај регион од стратешког значаја за Русију у погледу националне безбедности, индустрије и транспорта, нарочито због тога што поремећаји у другим деловима света повећавају важност северних поморских рута.