''Лагом'' филозофија за квалитетан живот - избегавање ''превише уживања''

Понекада делује као да је прекомерно уживање ''новији'' феномен човечанства, јер су многа задовољства скоро свакоме доступна, иако људски род вреднује хедонизам вековима уназад. Наравно, то је већином позитивна ствар - пријатна и забавна искуства су сигурно лепша страна живота и усрећују нас, али она могу бити и извор многих проблема. Лагом филозофија упућује на захвалност, умереност и препознавање сопствених граница. Вежбање самоконтроле постаје нови стил живота и помаже у креирању савршене равнотеже у свим аспектима живота.

Претеривање у животним задовољствима испрва не звучи као ''прави'' проблем, а ипак, последице неуравнотеженог хеоднизма могу бити веома озбиљне или чак опасне по човека. Колико пута се прекомерно конзумирање пића или хране завршава мучнином, а колико се гледањем превише епизода омиљене серије заредом ''потроши'' драгоценог времена у дану? Колико учестали изласци и журке могу негативно утицати на квалитет сна и целокупно здравље?

У таквим тренуцима, смисао уживања се губи. Следеће објашњење лагом филозофије приказује на који начин се квалитет живота може побољшати:

Умереност није казна

Квалитет живота се може побољшати и на веома суптилне начине, кроз свакодневне навике. На пример, ако превише шоља кафе у току дана често доводи до анксиозности (уместо правог задовољства), боље је смањити количину уношења напитка. На тај начин се негативне последице могу потпуно избећи и навика испијања кафе постаје искључиво позитивно искуство.

Исти принцип се може применити на било коју ситуацију. Ако се сви пријатељи састају, иду на пиће после посла, а нама је радни дан био напоран, можда је мудрије одбити понуду и одморити код куће. Осим што одустанак био и одговорнији избор за здравље, следећи излазак ће бити ''драгоценији'', јер су тело и ум одморни.

Пример може бити и ''добра'' навика, као што је вежбање. Превише тренинга, без потребних пауза и дана одмора, или без довољног уноса храњивих материја, ће увек више штетити телу и организму, односн поништити бенефите ''здравог'' режима. Другачији пример је форсирање ригорозне дијете, која може само навести на касније преједање и конзумирање нездраве хране, јер је тело било принуђено на гладовање. Самим тиме, све позитивне промене нестају и цео процес губи смисао.

Дозирање задовољстава не мора бити самокажњавање, већ свесно доношење одговорне одлуке за сопствено добро. Уживање у одређеним лепотама и животним искуствима је важно за ментално здравље, али ''пауза'' и баланс су такође непроцењиви и неопходни за човека.

Лагом се може применити у свим аспектима живота. Неки траже баланс између пословног и приватног живота, неки између самоће и богатог друштвеног живота, неки између здравих и нездравих рутина...Најважније је да је филозофија прилагођена појединцу, који мора да препозна сопствене границе и да их негује. Одлазити у крајности (не само негативне, већ и позитивне) је ретко добар избор, тако да главни циљ мора бити ''златна средина''.