Магазин
У Старој Русији су се палачинкама мамили медведи да изађу из јазбине
Последња недеља пре Великог поста у Русији, Масленична недеља, "зачињена“ је припремом укусних, масних руских палачинака (бљини), као и игром и весељем у кругу породице и пријатеља. Овај весели, православни празник део је вишевековне традиције, а приче које га прате преносе се са колена на колено. Које се занимљивости везују за Масленицу и како се припремају руски бљини, њен "заштитни знак" ?
Један од најпознатијих и највеселијих православних празника са вишевековном историјом, Масленица, у народу је познат највише по палачинкама, које су главно јело током Масленичне недеље, а ни једно весеље не пролази без њих. Откуд то да су баш палачинке постале традиционално јело током Масленице? Одговор лежи у древној историји: палачинке су од давнина представљале сунце (јер су округле и жуте), а према предању, наши преци су се клањали богу сунца, коме су, у знак захвалности за топлоту и светлост приносили палачинке. Веровало се да онај ко поједе палачинку, са њом једе и део топлоте и моћи које сунце у себи носи.
Масленична недеља, која је званично почиње 20. фебруара, последња је прилика за весеље и богато, мрсно ручавање, будући да већ од наредног понедељка почиње Велики (Ускршњи) пост који ће трајати све до 15. априла. Кроз историју Масленицу су неколико пута покушавали да искорене, али сваки пут безуспешно: људи су и даље са нестрпљењем ишчекивали последње зимске дане и Масленицу, оглушујући се на све казнене мере и забране које су у то време биле на снази. С почетка 18. века црква је престала да обраћа пажњу на прослављање Масленице, да би је нешто касније чак и признала - ограничивши намирнице које су дозвољене те недеље и време трајања: у поћетку се Масленица обележавала пуне две недеље, да би била скраћена на једну недељу, од којих сваки дан има свој посебан назив.
Које су то још занимљиве чињенице које се везују за ову празничну недељу и празник Масленицу
- Масленична недеља увек је везана за Ускрс и почиње тачно 56 дана пре Ускрса
- Сваки дан у Масленичној недељи има свој назив, обреде који се тога дана спроводе, али и списак ствари које је изричито забрањено радити. Празнична недеља почиње даном који се зове "Сусрет", а завршава "Испраћајем", односно Недељом опраштања
- Испрва се Масленица називала Комоједица, а славила се нешто касније, 20. или 21. марта. Назив Комоједица потиче од речи "ком", којом су преци називали медведа, а празник је био везан за буђење медведа из зимског сна и долазак пролећа. Људи би им у жртву приносили палачинке да их намаме да изађу из јазбина, па се отуд касније и створила позната руска пословица "Прва палачинка је увек комом", односно, намењена медведима
- Постоји веровање да је празник Масленица назван у част старословенске богиње Леле (чије се име преводи као "игра"), која је сматрана богињом са више лица, повезује дивљу, женску сексуалност са једне стране, и нежну, невину девојку спремну за удају, са друге
- У стара времена током Масленичне недеље младићи су себи тражили невесте, а на њихова одела се, за срећу, пришивао комадић дрвета, које је симбол продужења врсте.
Сада, када знамо које се то традиције и веровања везују за овај празник, време је да научимо и како се праве традиционални руски "бљини"!
