Изглед, таленат, способности: Руски генетичар објаснио зашто се особине детета не могу бирати

Научна достигнућа у области генетике и вантелесне оплодње отворила су могућности које су некада деловале незамисливо, али многе границе још увек постоје. Иако се генетским методама могу спречити одређена наследна оштећења, идеја да се будућем детету унапред одреде изглед, способности или неки други сложени таленти и даље припада домену мита.

Генетичар, професор и доктор биолошких наука Константин Северинов објаснио је за руски портал "360.ru" да генетика не омогућава да се детету "наруче" одређене физичке карактеристике и способности. Како је навео, технологије вантелесне оплодње решавају другачији проблем, пре свега када је реч о спречавању одређених генетских оштећења.

"Генерално говорећи, питање побољшања је само по себи прилично чудно. Прво, шта је ту да се побољша? Сви имамо исте гене. Наш геном је дугачак шест милијарди слова. И сви смо 99,9 одсто идентични", изјавио је научник.

Он је објаснио да генетика може да помогне у исправљању одређених проблема, али да то није исто што и претварање нечега што је нормално у фундаментално другачију особину. Ако особа има неисправну копију гена која изазива озбиљну болест, она се може исправити, али то не значи да је могуће генетским интервенцијама "побољшати" сложене људске способности.

"Када говоримо о генетском тестирању и вантелесној оплодњи са селекцијом ембриона, спречавамо оштећења. Али претварање нечега што сматрамо инфериорним у нешто много сложеније и боље је немогуће. Не желите дете које планирате да пева? Певање није у геному, није болест. То је на нивоу структуре костију лица, слуха и других фактора. То је веома сложен спој природних генетских потенцијала, утицаја околине, присуства музичке позадине и одговарајуће културне позадине родитеља", додао је Северинов.

Према његовим речима, један од проблема лежи у томе што научници још нису идентификовали све генетске везе које утичу на сложене особине. Због тога често није могуће предвидети шта би се све променило уколико би се интервенисало на одређеном делу генома.

Управо због недостатка таквог разумевања, како је навео научник, слични експерименти забрањени су не само из етичких, већ и из професионалних разлога. Проблем није само у питању шта би било дозвољено урадити, већ и у томе што још не постоји довољно разумевања крајњег резултата таквих интервенција. Зато сетренутка наука заснива на превенцији одређених стања, а не "унапређивању".