Друштво
Данас је Света Петка - заштитница жена којој се верници моле за здравље и спас у невољи
Српска православна црква и верници обележавају празник посвећен Преподобној мати Параскеви, познатој у народу као Света Петка.
Света Петка посебно је поштована као заштитница жена свих вера и нација, мајки и породиља. Салви се и као крсна слава, а многи јој се и данас молитвом обраћају за помоћ и спас у болести и невољама, верујући да им се светитељка јавља у сну и открива шта треба да учине.
Обично се поред храма посвећеног Светој Петки или у непосредној близини, налази извори за које се тврди да су лековити.
Народна веровања кажу да на дан Свете Петке не сме да се пере веш, да се шије, да се ради тежак посао, поготово не треба да раде жене, преноси РТС.
Особе који имају неки здравствени проблем, треба да оду у цркву и умију се на извору или чесми који се налази у близини храма Свете Петке.
Ко је била Света Петка
Света Петка је рођена је у Епивату, у близини Каликратије, на подручју Мале Азије, крајем 10. или почетком 11. века. Одрасла је у имућној, побожној породици, а након смрти родитеља одлучила је да се замонаши у Цркви Свете Софије у Цариграду, где је добила монашко име Параскева.
Према предању, велики део живота провела је у пустињи, посвећена посту, молитви и усамљеништву. Верује се да јој се једном приликом у сну јавио анђео и поручио јој да се врати у родни крај како би ширила Христову веру. Због тога се на иконама приказује у монашкој одежди, са крстом у руци.
Такође, према предању, на месту где је била сахрањена дешавала су се бројна чуда. Бугарски цар Јован Асен пренео је 1238. године њене мошти у тадашњу престоницу Трново, мада се у појединим изворима наводи да су мошти однете силом. Након османског освајања Бугарске, по наредби султана Бајазита, пренете су у град Јаши.
Кнегиња Милица је 1396. године успела да добије мошти Свете Петке и положи их у цркву Ружицу на Калемегдану.
Мошти су 1521. године, по наредби султана Сулејмана Другог, пренете у Цариград. Њихово коначно одредиште постао је град Јаши, где их је 1641. године цариградски патријарх Партеније предао кнезу Василију Лупулуу. Кнез их је положио у Цркву Света три јерарха, где се и данас налазе.
Live
