Зашто у новембру осећамо већи умор и немамо воље ни за шта: Руски психолог објашњава шта се дешава

Један од главних разлога за смањење енергије током јесени јесте краће трајање дневне светлости. Светлост је основни сигнал који помаже да се унутрашњи биолошки сат усклади са циркадијалним ритмом, односно природним циклусом спавања и будности.

Када се дани скраћују, организму је теже да одржи уобичајене циклусе спавања и буђења, производњу хормона и телесну температуру. Због тога се човек може осећати тромо, брже се умарати и имати потребу за дужим сном. На то утиче и мелатонин, хормон који регулише поспаност и чија се производња појачава у мраку. Зато многима током јесењих и зимских месеци теже пада устајање ујутру.

Поред тога, новембарска поспаност и апатија могу бити повезане са сезонским променама расположења, објашњава клинички психолог Марија Галкина објаснила за руске новине "Известија".

Према речима психолога, симптоме сезонског афективног поремећаја (САП) има приближно девет одсто људи, док још 17 одсто пријављује сезонске промене расположења.

"Међутим, јесења меланхолија може се манифестовати другачије од класичне депресије. Уместо несанице, људи доживљавају повећану поспаност, апатију и жељу за слаткишима и угљеним хидратима. Као да тело покушава да пређе на режим штедње енергије", рекла је психолог.

Како недостатак светлости утиче на расположење

Физиолошки механизми сезонских промена потврђени су бројним студијама. Краћи дани могу да смање моторичку активност, повећају анксиозност и промене метаболизам серотонина у можданим структурама.

Ипак, на опште стање не утичу само биолошки процеси. До новембра многи људи већ осећају последице умора нагомиланог током године, док је до краја године и новогодишњих празника остало још неколико недеља.

Додатну напетост ствара и приближавање децембра. Потреба да се преиспитају постигнути животни циљеви, заврше преостале обавезе и испуне сопствена очекивања може да појача емоционално оптерећење.

Како се изборити са јесењом поспаношћу

Психолог саветује да људи не криве себе због смањене активности и не покушавају по сваку цену да одрже исти темпо као током остатка године. Када природне светлости има све мање, организму може бити потребно више одмора. Уместо форсирања истог интензитета рада, препоручује се да себи дозволимо да успоримо без осећаја кривице.

"Један од начина да подржите своје благостање јесте да повећате изложеност природном светлу. Да бисте то урадили, препоручујем шетње током паузе за ручак док је напољу још светло, остављање завеса отворених током дана и рад ближе прозору ако је могуће", рекла је психолог.

Важно је и одржавати редован распоред спавања и физичке активности. Галкина препоручује одлазак на спавање и буђење у приближно исто време сваког дана, укључујући и викенде. Чак и кратке шетње могу да помогну у одржавању циркадијалних ритмова и нивоа енергије.

Поред тога, саветује се ограничавање уноса кофеина током поподнева, јер може да омета сан и повећа анксиозност.

Не треба занемарити ни дружење. Чак и кратки сусрети са другим људима могу да помогну у очувању емоционалног благостања. То може бити позив блиским особама, виђање са пријатељима или једноставан одлазак на јавно место где има других људи.

Галкина такође препоручује да се пријатне активности не одлажу за одмор или новогодишње празнике. Одлазак у кафић, гледање омиљеног филма, читање књиге или бављење хобијем могу да унесу позитивне тренутке у свакодневицу и спрече да ишчекивање одмора постане једини извор позитивних емоција.

Када јесења апатија постаје разлог за консултацију са стручњаком

Ако апатија и прекомерна поспаност трају неколико недеља и ометају рад, дружење и уобичајене активности, не би их требало приписивати искључиво годишњем добу.

Према речима психолога, у таквим случајевима важно је консултовати се са стручњаком. Дуготрајан пад расположења и активности може бити више од привремене јесење меланхолије и указивати на стање које захтева стручну подршку.