Данас је Митровдан - према предању, на овај празник не треба грдити децу

Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства.

У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима, ако падне снег на овај дан, према предању, задржаће се до априла. У народу се верује да до Митровдана треба завршити све велике послове који се раде напољу и да на тај дан не треба излазити из куће.

Постоји и још једно предање везано за Митровдан, да на тај дан није добро прекоревати децу, чак и ако су била неваљала, јер ће онда бити таква целе године.

Зашто се Митровдан назива хајдучким растанком

Дан је још познат и према томе што су се хајдуци тада растајали да би код јатака презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године. Тако је и настала крилатица: Митровданак - хајдучки растанак и Ђурђевданак - хајдучки састанак.

Празник Светог великомученика Димитрија, Митровдан, непокретни је или стајаћи празник и у црквеном календару је обележен црвеним словом. Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа, у многим местима одржавају се заветине, а у Србији светом Димитрију посвећени су многобројни храмови.

Светог Димитрија, осим Грка и Срба, посебно славе и Руси. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви, пише РТС.

Свети Димитрије био је хришћански мученик који је живео у Солуну и погубљен је због ширења хришћанства. Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили, а на месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.

По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви. И данас се верује у лековитост његових моштију. Црквени списи наводе да је свети Димитрије "бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа".

По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији.