Да ли су прво облици живота на Земљи стигли из свемира? Шта открива ново истраживање

Први облици живота на Земљи појавили су се пре око 3,8 до 4,1 милијарде година. Међутим, научници и даље не знају тачно где и како је дошло до тог процеса, нити шта је покренуло настанак живота. Постоји више претпоставки - од могућности да је живот настао на дну океана, у близини хидротермалних извора, до идеје о настанку у "малој топлој бари", коју је заступао Чарлс Дарвин.

У сваком случају, посматрано из угла физике, живот се појавио приближно 400 до 500 милиона година након формирања Земље. Управо такав кратак временски размак један је од аргумената у прилог хипотези панспермије, према којој је живот на нашу планету могао да стигне из свемира.

Један од кључних молекула у хемијским процесима који су претходили настанку живота јесте цијановодоник (HCN), познат и као водоник-цијанид. Он садржи хемијски активну везу између атома угљеника и азота. Експерименти показују да цијановодоник, у довољно високој концентрацији, може да учествује у стварању основних градивних компоненти живота, укључујући шећере, липиде и претече нуклеинских киселина.

Овај молекул присутан је у релативно великим количинама у кометама, због чега су научници дуго разматрали могућност да су управо оне на Земљу донеле материје неопходне за настанак живота.

Међутим, ова хипотеза има неколико озбиљних ограничења. Пре свега, мање комете често се распадају већ приликом проласка кроз Земљину атмосферу. С друге стране, чак и небеска тела која успеју да стигну до површине сударају се са планетом огромном брзином. Високе температуре које настају приликом удара могу да доведу до уништавања органских молекула.

Према прорачунима истраживача, да би комета успешно донела цијановодоник на Земљу, морала би да има одређену величину, брзину и угао уласка у атмосферу. Комбинација свих ових услова јавља се изузетно ретко.

Шта је показало 100.000 компјутерских симулација

У недавном истраживању проверена је ова хипотеза помоћу компјутерских модела. Резултати научног рада објављени су у часопису Scientific Reports.

Анализа 100.000 компјутерских симулација показала је да су шансе да комете на Земљу донесу довољну количину цијановодоника, неопходног за хемијске процесе који претходе настанку живота, изузетно мале. Чак и када би тај молекул стигао на планету, кишница и подземне воде брзо би разблажиле његову концентрацију, отежавајући даље хемијске реакције.

Ипак улогу комета у формирању испарљивих једињења на Земљи не би требало у потпуности искључити, каже за РИА Новости научница Марина Иванова.

"Могу да претпоставим да су градивни елементи живота (аминокиселине, органска материја) на Земљу из свемира могле да донесу не само комете већ и метеорити или астероиди. Али шта се дешавало после тога? Били су неопходни и услови за синтезу сложенијих једињења. Чини ми се да су до настанка живота морали да доведу биогеохемијски процеси", објашњава.

На Земљи су постојали неопходни градивни материјали, али и услови за такве процесе, према њеним речима. Важну улогу свакако су имали вода, метан, водоник и амонијак. Под утицајем ултраљубичастог зрачења, удара грома и других високоенергетских процеса, од ових материја могле су да настану аминокиселине и нуклеотиди.

Ипак, шта је тачно омогућило да нежива материја постане жива и даље није познато. Очигледно је да у том процесу није изостало ни нешто налик чуду - макар у строго научном значењу те речи.