Друштво

Лантратова позвала на међународну борбу против подстицања деце на самоповређивање на интернету

Нормализација насиља, подстицање на самоубиство и самоповређивање, дигитално вршњачко насиље и злоупотреба дипфејк технологије за уцењивање деце представљају главне облике деструктивног садржаја на интернету, упозорила је повереница за људска права у Русији Јана Лантратова. Она је на Међународном форуму омбудсмана у Москви позвала на удруживање међународних напора у борби против таквих садржаја и јачање заштите деце и младих.
Лантратова позвала на међународну борбу против подстицања деце на самоповређивање на интернету© РИА Новости/Максим Блинов

Лантратова је на 11. заседању Евроазијског савеза омбудсмана у Москви предложила израду заједничког Етичког кодекса за регулисање деструктивног садржаја на интернету, који би омогућио усаглашавање критеријума за препознавање штетних садржаја и успостављање заједничких принципа заштите деце.

"Сматрамо да је важно да удружимо напоре у решавању ових питања. У оквиру Евроазијског савеза омбудсмана предлаже се израда заједничког Етичког кодекса за регулисање деструктивног садржаја. Такав документ могао би да утврди усаглашене смернице, заједничке приступе и намере у регулисању садржаја, критеријуме и јединствену дефиницију деструктивног садржаја, као и принципе заштите деце", рекла је Лантратова.

Посебно је упозорила на садржаје који међу младима романтизују самоповређивање и самоубиство, стварајући представу да самоуништење може донети признање и прихватање.

"Адолесценту се намеће представа да самоповређивање може бити лепо и донети признање околине. Током 2025. године само на руским друштвеним мрежама уклоњено је више од 30.000 садржаја са суицидалном тематиком", навела је Лантратова.

Ипак, оценила је да забране на интернету нису најбољи начин борбе против деструктивног садржаја, јер могу додатно да подстакну интересовање деце за управо такве садржаје.

"Свака забрана изазива интересовање и може довести до тога да деца, напротив, пожеле да гледају такве садржаје и играју такве игре. Зато сматрамо да је важно развијати приступ у којем заштита деце постаје обавезан део, рекла бих, унутрашње друштвене одговорности интернет платформи", истакла је Лантратова.

Према њеној оцени, најперспективнији приступ јесте сарадња са интернет платформама, будући да адолесценти могу да заобиђу чак и старосна ограничења за регистрацију на друштвеним мрежама. Указала је и на неопходност заједничког међународног приступа, јер опасности на интернету не познају државне границе.

"Платформе функционишу преко државних граница. Дете може да се налази у једној земљи, а особа која покушава да га увуче у незаконите активности у другој", објаснила је она.

Предложила је и да учесници заседања размене искуства и формирају заједничку базу најбољих пракси, како би се унапредила заштита деце од све сложенијих опасности у дигиталном окружењу.

Међународни форум омбудсмана окупио више од 450 учесника из 70 земаља

Форум се први пут одржава у новом формату и обједињује три важна догађаја: заседање Евроазијског савеза омбудсмана, међународну научно-практичну конференцију и Форум младих.

У Москву је допутовало више од 450 учесника из 70 земаља. Међу њима су говорници и млади борци за људска права из земаља ближег иностранства, САД, Мексика, Бразила, Грчке, Индонезије, Мадагаскара, Монголије, Швајцарске и других држава.

Први дан посвећен је раду Евроазијског савеза омбудсмана, а међу главним темама су проширење чланства и заштита младих од деструктивног садржаја на интернету.

image
Live