Друштво

Милиони људи можда имају погрешну дијагнозу гојазности: Стручњаци предлажу нови начин процене

Док се једна особа са повишеним телесним индексом (БМИ) може сматрати здравом, друга може имати вишак телесне масти који већ угрожава функцију органа. Зато стручњаци упозоравају да досадашњи начин процене гојазности не даје увек довољно прецизну слику.
Милиони људи можда имају погрешну дијагнозу гојазности: Стручњаци предлажу нови начин проценеGetty © FredFroese

Нови приступ, који поред индекса телесне масе узима у обзир и обим струка, однос струка и висине и функцију органа, могао би да помогне у откривању случајева које БМИ превиђа, али и да спречи погрешно постављање дијагнозе код људи који немају здравствене проблеме повезане са вишком масти.

Зашто БМИ није довољан за процену гојазности

Индекс телесне масе (БМИ) израчунава се тако што се телесна тежина у килограмима подели квадратом висине изражене у метрима. Иако се широко користи за процену телесне масе, стручњаци га већ дуго сматрају грубим показатељем, јер не прави разлику између мишићне масе и масног ткива нити показује како вишак масти утиче на здравље.

Због тога се дешава да се код неких људи не препозна гојазност, док други добију такву дијагнозу иако немају штетан вишак телесне масти. Према новом приступу, сам БМИ пропушта гојазност код 5 до 9 одсто одраслих, док код чак 3 одсто погрешно указује на ово стање.

"Ова погрешна класификација може се односити на десетине милиона људи, тако да је нетачност БМИ велики проблем на нивоу великих размера, а такође и за појединце", рекао је Франциско Рубино, професор метаболичке и баријатријске хирургије на Кингс колеџу у Лондону.

Према наведеним подацима, око 1,6 милијарди људи широм света има БМИ између 25 и 29,9, док се готово милијарда људи са БМИ од 30 или више сматра гојазним. Само на основу овог показатеља, прекомерну тежину или гојазност има две трећине одраслих у Великој Британији и више од 70 одсто одраслих у Сједињеним Америчким Државама.

Нови приступ узима у обзир и обим струка

Рубино и његове колеге тестирали су нови начин процене гојазности на здравственим подацима више од 800.000 људи из Велике Британије, САД, Кине и Шпаније. Пратили су њихово здравље у периоду до 15 година, а резултате су упоредили са дефиницијом коју су он и други међународни стручњаци предложили прошле године у извештају комисије "Лансет".

Према тој дефиницији, особа са БМИ већим од 40 сматра се гојазном, док се код људи са нижим вредностима проверава и количина телесне масти, између осталог мерењем обима струка.

Тако се гојазност утврђује код особа са БМИ од 30 или више ако имају и повишен обим струка или однос обима струка и висине. Исти критеријум важи и за људе чији је БМИ између 25 и 29,9, уколико су им ове друге вредности повишене.

У већини земаља, повишеним обимом струка сматра се више од 102 центиметра код мушкараца и 88 центиметара код жена. Праг за висок однос обима струка и висине износи око 0,57.

Исти БМИ, различита дијагноза

Нови приступ предвиђа и другу фазу процене, у којој лекари разликују клиничку од преклиничке гојазности.

Клиничка гојазност означава стање у којем вишак телесне масти већ нарушава функцију органа и представља активну болест. Код преклиничке гојазности такође постоји вишак масти, али он још није изазвао поремећаје у раду органа, већ представља здравствени ризик.

Према резултатима истраживања, укупна учесталост гојазности само се незнатно повећала када је примењена нова дефиниција. Међутим, клиничку гојазност имала је само четвртина до трећина људи који су према новим критеријумима сврстани у гојазне, односно пет до 10 одсто шире популације. Код њих је забележен и знатно већи ризик од смрти.

Овакав начин процене омогућава лекарима да разликују људе који имају исти БМИ, али се њихово здравствено стање значајно разликује.

На пример, три особе са БМИ од 32 могле би да добију различите процене. Прва можда уопште нема вишак телесне масти и здрава је. Друга има вишак масти, али без поремећаја функције органа, па би била сврстана у категорију преклиничке гојазности. Трећа има и вишак масти и нарушену функцију органа, што би значило да има клиничку гојазност.

Већина људи са преклиничком гојазношћу не развије активну болест

Научници наводе да неки људи са високим БМИ нису испуњавали критеријуме за гојазност према новој дефиницији. Штавише, имали су нижи ризик од смртности него неке особе које су се сматрале здравима.

Један од охрабрујућих налаза јесте да код 80 до 90 одсто људи са преклиничком гојазношћу током наредних 10 година није дошло до преласка у клиничку гојазност, односно активну болест.

Иако нови приступ захтева сложенију процену од досадашњег мерења БМИ, Рубино сматра да је важно да се дијагноза поставља на индивидуалном нивоу. То би лекарима омогућило да лечење прилагоде стварном стању пацијента, било да је реч о саветима за промену животних навика, лековима за мршављење из групе ГЛП-1 или хируршком лечењу, преноси "Гардијан".

image
Live