Зашто можемо да сањамо на више језика

Многи људи који говоре више језика, некада их употребљавају наизменично и током једног дана. Њихови разговори на више од једног језика, настављају се и у сну. На крају крајева, језик којим говоримо током дана углавном се преноси у наше ноћи. Истраживања које су проучавала утицај говора на сан, откриле су да глуви људи и особe са оштећеним слухом у сновима комуницирају исто као и када су будни, знаковним језиком, преноси Би-Би-Си.

Међутим, ближи поглед на вишејезичне снове, открива сложенију слику. За почетак, уместо да насумично репродуцира језичке исечке из нашег дана, чини се да их наш мозак меша са дневним бригама, сећањима и проблемима. Може чак створити читаве дијалоге на непознатом, измишљеном језику, или на оном на који смо наишли у будном животу, али га не говоримо (на пример француски који смо почели да учимо некада давно али никада нисмо наставили са учењем).

Некада су овакви снови и смешни, јер изазивају нешто што су научници назвали "лингвистичка анксиозност". Ова анксиозност у сну настаје када се говорник бори да разуме себе на страном језику. Један од учесника истраживања је сањао да је део несупешне комуникације са странцем. Током сна је покушавао да прича на италијанском, немачком и енглеском да би напокон са својим саговорником схватио да обоје у сну говоре пољски. Истраживачи спавања још увек нису нашли разлоге оваквих снова, јер су и снови сами за себе још увек мистериозан феномен.

Да бисмо разумели везу између спавања и језика, научници кажу да почнемо са матерњим језиком. Иако многима делује да су одавно савладали свој матерњи језик, заправо га и даље стално "ажурирају", јер чак и одрасли и даље уче једну нову реч свака два дана на свом матерњем језику. Иако делује да само у периоду детињства, до 10 године, стално учимо нове речи, заправо људи уче нове речи целог живота, сматрају психолози који истражују снове, језик и меморију.  

Можемо научити страи језик док спавамо

Током сна се дешава ова интеграција старог и новог знања. Преко дана, наш хипокампус, који је специјализован за брзо усвајање информација, упија нове речи. Ноћу преноси ове нове информације у друге делове мозга, где се могу складиштити и повезати са другим релевантним информацијама. Ово нам помаже да изаберемо праву реч у било којој ситуацији и потиснемо конкурентске (сличне или застареле) речи.

Код људи који говоре неколико језика, нове речи се такође чувају у том огромном менталном "инвентару" и бирају се или потискују на сличан начин. Овај процес се дешава током дела сна који је познат као фаза дубоког сна, а који карактеришу спори мождани таласи. Комплексни снови се дешавају у другој фази сна, такозваној РЕМ фази. Неки људи тврде да управо РЕМ фаза игра главну улогу у овом процесу усаглашавања језика, и да је његова улога да среди ствари, али то је још увек само хипотеза.

"Можете научити речи на другим језицима током спавања, чак и језике које никада пре нисте чули, али то радите на сасвим другачији начин него када сте будни", каже Метју Корома истраживач са Универзитета у Белгији који се бави сновима и учењем.

Корома и његов тим су открили да када спавамо још увек можемо да разликујемо лажни од стварног језика. Учесницима који спавају истовремено су на једно уво пуштали снимак правог говора на њиховом матерњем језику, а на друго бесмислени, измишљени псеудоговор. Истраживачи су снимили њихову мождану активност, а резултати ЕЕГ-а су показали да се мозак учесника који спавају фокусирао на прави говор, али не и на лажни. Међутим, током РЕМ фазе интензивног сна, учесници су имали тенденцију да искључе или потисну оба говора. Корома сматра да би то могло бити зато што се мозак фокусирао на унутрашње процесе, јер како каже овај научник, када смо у дубоком сну, затварамо се од ствари које могу да поремете наше снове.

Овај тим истраживача је отишао корак даље, па су пуштали испитаницима јапанске речи у сну, заједно са звуцима који су наговештавали њихово значење. На пример, реч ину (пас) пуштана је  заједно са звуком лајања, а реч кане (звоно) је ишла уз звук звона. Различите речи су пуштане током две различите фазе сна: лаганог сна и РЕМ фазе интензивног сна, а истраживачи су снимили активност мозга учесника користећи ЕЕГ.

Када су били будни, учесници су били у могућности да правилно повежу речи које су чули током фазе лаганог сна, па су упаривали реч "ину" са сликом пса, међутим много лошији успех су имали са речима и звуковима, пуштаним током фазе дубокок сна (РЕМ). 

Да ли све ово значи да можемо без напора да научимо јапански у сну, уколико слушамо речи у правој фази сна? То би заправо могло да се поремети добар ноћни одмор, каже Корома. Он такође истиче да су у студији учесници научили речи много брже када су били будни, него када су спавали. Учење на јави је ефикасније и сигурније, јер су речи свесно научене сматрају истраживачи.

"Будност је добра за учење, а спавање је више за понављање, а не за усвајање новог језика. То је интерактиван процес, комплементаран је, што значи да учите током дана, а током спавања сортирате ове информације, консолидујете нека своја сећања и покушавате да их ставите у нове контексте", каже Корома.