Магазин

Да ли вежбање може да олакша симптоме Хашимото синдрома

Успорени рад штитасте жлезде може изазвати бол у зглобовима, умор и повећање телесне тежине, а повећање телесне тежине такође може изазвати умор и болове у зглобовима, што може отежати вежбање. Оболелима некада недостаје енергије, па је тешко устати и почети са неком активношћу, али управо вежбање може помоћи у управљању основним симптомима болести. 
Да ли вежбање може да олакша симптоме Хашимото синдрома© freepik/stefamerpik

Пре него што се постави дијагноза хипотиреозе, особа осећа појачан умор, болове у мишићима, необјашњиво повећање телесне тежине, осећа се депресивно, осетљивија је на хладноћу... Након успостављања дијагнозе, лекар специјалиста ендокринологије, преписује терапију која се састоји од допунског коришћења хормона које тело нема довољно. 

Иако се још увек не знају јасни узроци болести штитасте жлезде, здрава исхрана, кретање, редовно вежбање и избегавање стреса су свакако добра комбинација за одржавање оптималног здравља. Управо вођењем здравог начина живота могу се елиминисати болести срца и крвних судова, као и многа депресивна стања која се могу јавити код Хашимотоа. Једино упозорење да се у физичкој активности не претера. Граница између физичке активности која је корисна или штетна у овој ситуацији је танка.

Који су бенефити вежбања 

Када штитаста жлезда успостави правилан рад, уз помоћ терапије, вежбање може побољшати њену функцију, као и свеукупно физичко и ментално стање. Може чак помоћи да се смањи доза тироксина у терапији.

Једно истраживање је доказало да се смањује умор, а побољшава пробава и губитак тежине само сат времена вежбајући јогу, током три месеца. Редовно вежбање може помоћи у побољшању симптома функције жлезде, али би требало имати на уму да ово није лек за стање, већ само један од начина којим се олакшава живот. Остале предности укључују:

• Бољи ниво енергије

• Побољшава се расположење

• Физичка активност помаже у стимулисању ендорфина (хормон "за добар осећај")

• Убрзава се метаболизам

Која врста вежбе је најбоља за Хашимото

Уколико је стање штитасте жлезде под контролом, требало би да је особа у могућности да вежба на исти начин као и свако без поремећаја штитне жлезде. Али, ако тек започиње вежбање или ако осећа симптоме поремећаја штитасте жлезде, најбољи су тренинзи снаге ниског до умереног интензитета и аеробне вежбе. Аеробне вежбе неће створити превелики притисак на зглобове и мишиће, што је важно, јер хипотиреоза доводи до отока и болова.

Аеробик у води

Аеробик у води је добра опција, јер ће вода олакшати зглобовима притисак на њих, па неће долазити до уобичајених болова и отицања.

Шетња

Ходање је лака вежба која сагорева калорије и покреће пулс, а за њу је потребан само удобан пар ципела. 

Јога

Помаже у јачању и истезању мишића, истовремено фокусирајући се на дисање. Студије су показале да су особе са хипотиреозом које су практиковале јога дисање шест месеци, имале бољи капацитет плућа.

Таи Чи

Ово је успорена борилачка вештина која се описује као "медитација у покрету". Помаже у смањењу стреса и побољшању: расположења, равнотеже и снаге.

Уколико тек сада KADA SADA? PO USPOSTAVLJANJU DIJAGNOZE? почиње са вежбањем, особа са Хашимотом би требало да почне полако, ослушкујући своје тело и никако не би требало да претерује. А у сарадњи са тренером полако се касније укључивати вежбе са напором. 

Колико физичких активности је довољно

Максимални пулс за здраве људе рачуна се тако што се од 220 одузме број година. Максимални број откуцаја срца за особе са хипотироидизмом је 70 посто од максималног броја откуцаја срца за здраве људе. Дакле, ако неко има 40 година и има хипотиреозу, пулс током вежбања не би требало да прелази 126. Постоје бројне тракице, сатови, али и справе у теретани које могу да прате пулс при вежбању и тако олакшати праћење пулса. 

Такође, пожељно је питати свог ендокринолога за савет, пре испробавања новог програма вежбања. Пре почетка тренирања, лекар је тај који може да процени који су могући потенцијални проблеми који могу отежати вежбање или који би могли довести у опасност од повреде. Наравно, он је тај који одређује и праву дозу хормона штитне жлезде, коју би требало узимати редовно. Шта се дешава када терапија није добро прилагођена, а креће се на тренинг? Ако је доза лекова за штитасту жлезду превисока, пацијент може доживети веома висок број откуцаја срца чак и док изводи умерене до интензивне вежбе.

Најчешћи симптоми ове болести су:

  • Успоравање метаболизма
  • Повећање телесне тежине иако се исхрана није променила
  • Бол у зглобовима и мишићима
  • Успорено варење
  • Успорен рад срца
  • Смањено знојење
  • Крти и ломљиви нокти
  • Проређена коса
  • Бледа, сува, перутава кожа
  • Отечено лице и очни капци
  • Преосетљивост на хладноћу
  • Успореност
  • Умор и малаксалост
  • Смањена концентрација и памћење
  • Заборавност
  • Потешкоће са буђењем и стална поспаност
  • Мрзовоља
  • Депресија
  • Смањен либидо код оба пола
  • Поремећаји плодности код оба пола

Хашимото синдром и успорени рад штитасте жлезде, је стање када жлезда не синтетише довољно хормона. Када су ови хормони испод потребног нивоа, метаболизам је успорен и особа се гоји иако не повећава унос хране. Поред хормонске терапије, потребне су измене у исхрани али и редовне вежбе. Да ли особа са слабијим радом штитне и Хашимотом може да се бави свим физичким вежбама баш као и потпуно здрава особа?

image
VV inauguration
banner