Шта је "Копикет" ефекат који "тресе" Србију

На прес конференцији која је одржана након монструозног догађаја који је потресао Србију и регион, председник Александар Вучић споменуо је психолошки феномен који се назива "копикет" (copycat) о коме бруји цела земља.

"Ми морамо да се изборимо против једног психолошког феномена који се зове "копикет", да се не дозволи копирање монструозног злочина, као што је било покушаја да се направи нови Брејвик", навео је у свом обраћању председник Србије након што је у медијима попут бомбе одјекнула вест да је још један ученик из школе на територији Војводине запретио да ће починити исти злочин.

"Копикет" ефекат - имитацијом до нових злочина

"Копикет" ефекат, односно ефекат копирања и реплицирања у својој основи за циљ има понављање једног или више истих догађаја кроз њихову имитацију, а први пут се термин нашао у јавности почетком двадесетог века након низа злочина инспирисаних Џеком Трбосеком. Убрзо, експерти из области криминалистике дошли су до забрињавајућег запажања: медијско извештавање може инспирисати друге да почине злочине на сличан начин, док оне који нису ни размишљали о томе евентуално подстакне на размишљање.

Закон имитације - ко опонаша, где и због чега

Сама идеја да имитација може да игра значајну улогу у настанку нових злочина сеже далеко у историју, у период касног 19. века, када је француски криминолог Габријел Тард први пут предложио да се копирање дефинише као "утицај једног мозга на други". У својим истраживањима Тард је разрадио законе имитације:

• Велики градови имају већу предиспозицију за развој "копикет" ефекта, премда већа популација са собом повлачи и брже појављивање имитације
• Особе које се осећају инфериорно имитирају оне које сматрају супериорнијим и у њима виде "узор" за наставак низа злочина и предмет дивљења
• Друштво се са временом развија, а са њим и криминалне навике

Међу мотивима за имитацију серијских злочинаца најчешће се истиче потрага за славом које су својевремено имале убице које су им послужиле као "инспирација", будући да је сваки такав злочин медијски испраћен. Данас поред медија имамо и друштвене мреже, на којима се садржај не цензурише и слободно дистрибуира, а самим тим и више "славе" за нове починиоце.

Могу се истаћи и други окидачи, попут делимичног или потпуног оправдавања имитираног објекта, али и неки вид освете - да се друштву нанесе бол који сматрају да им је оно нанело.

"Копикет" ефекат траје просечно 13 дана

Према досадашњим студијама које су за циљ имале разоткривање и разумевање овог психолошког феномена, привремено повећање вероватноће да се догоди исти или сличан злочин у просеку траје 13 дана, а сваки засебан инцидент подстиче најмање 0,30 нових инцидената. Такође, уочени су и значајни докази о постојању "копикет" ефекта када је реч о пуцњавама у школским установама и другим образовним институцијама, при чему сваки трагичан догађај подстакне најмање 0,22 нова инцидента.