Синдром хроничног умора: Напада све системе у телу а тешко се препознаје

Синдром хроничног умора - СХУ (стручно звани мијалгички енцефаломијелитис), је болест која напада цело тело и за њу нема лека, а прати је екстремни умор који се не умањује мировањем и одмором. Доктори нису сигурни шта га тачно узрокује, али мисле да би то могао бити вирус или упала. СХУ се најчешће јавља код жена између 30 и 50 година. Заправо, жене имају четири пута већу шансу од мушкараца да ће добити синдром хроничног умора. Код деце се ретко јавља, а пре ће се развити код девојчица него код дечака, најчешће у тинејџерском добу.

Могуће је да неки људи наследе овај ризик од једног од својих родитеља, на пример, неколико студија је открило да је већа вероватноћа да ће гени важни за активирање имуног система бити проблематични код људи са овим синдромом.

Дијагностика

Да би неко добио дијагнозу синдрома хроничног умора, мора осећати екстремни умор који траје најмање четири месеца и да има најмање четири симптома. Међутим, тешко дијагностиковање доводи многе до година лутања по различитим ординацијама, појаве необјашњивих здравствених проблема, неразумевање околине и преиспитивање сопственог психичког стања.

Синдром хроничног умора се дефинише као мултисистемска болеста а то значи да практично нема система органа који није погођен. У овом стању пацијент преко 50 посто времена осећа исцрпљеност и умор чак и после најмањих напрезања, психичког или физичког, па и емотивног стреса. Често је праћен психичким променама, осећајем збуњености, погоршањем краткорочне меморије, преосетљивошћу на сензорне надражаје попут светла, буке или звука. Овај синдром се често може помешати са телесном манифестацијом депресије.

Широка лепеза симптома и пратећих обољења

Као што нема лека, нема ни утврђеног узрока синдрома хроничног умора. За сада се сматра да су вируси један од главних узрочника ове болести, а у Србији је уврежено мишљење да је Епштајн - Бар вирус изазивач ове болести или херпес вируси. За разлику од њих, према медицинском порталу "ВебМед", вирус Епштајн-Бар је изазивач само мононуклеозе и стање се меша са СХУ јер имају многе заједничке симптоме.

Колико је тешка дијагностика, потврђују и досадашња научна истраживања, према којима још није тачно утврђено зашто се болест код неког развије, а код неког не.

А као могући узрочници се наводе:

• хормонски дисбаланси
• дисфункција хипоталамуса (повезује нервни са ендокриним системом преко хипофизе)
• дисфункција митохондрија (органела неопходних за искоришћавање шећера у производњи енергије)
• дисфункција аутономног нервног система

Неки лекари мисле да сви ови симптоми код одређених људи доводе до формирања болести. Симптоми су индивидуални, као и болест, а неки се и преклапају.

Парадокс код овог стања, према мишљењу лекара, настаје када пацијенти спавају дуго али и даље осећају умор и исцрпљеност. Постоје и они пацијенти који не могу да спавају упркос великој исцрпљености. А неспавање опет доводи до другог низа проблема попут присуства мождане магле после психолошког напора, појава тешкоћа у говору и недостатак концентрације.

Такође због дисфункције несвесног дела нервног система, настају симптоми који погађају различите органе. Проблеми са срцем, нестабилност пулса и крвног притиска, осећај стезања у грудима, слаб имунитет, изражена склоност ка инфекцијама, вирусима а некада и температура која траје годинама.

А како то некада делује као да су сви системи у телу у квару, све због следећих симптома који се могу јавити:

• нервозна црева (хронично стање које карактеришу бол у стомаку и поремећен ритам пражњења црева)
• фибромијалгија (хроничан мишићно-скелетни бол удружен са замором и поремећајем сна, меморије и расположења)
• синдром активације мастоцита (његове последице доводе до хроничних болести попут упале црева, мултипле склерозе, дијабетеса, ендометриозе, мигрене, реуматоидног артритиса, депресије и аутоимуних болести)
• тахикардија (повећан број откуцаја срца)
• нарушен имунитет 
• главобоља и вртоглавица
• трњење удова
• шетајући бол у зглобовима, мишићима, костима и стомаку
• хронични гастритис
• чести болови у грлу и увећање лимфних чворова
• честе инфекције које захтевају антибиотике
• алергије, астма и ринитис
• повећана осетљивост на храну и лекове, као и нетолеранција глутен и лактозу
• депресија

Често се на самом почетку дијагностике, синдром хроничног умора погрешно дијагностификује као лајмска болест или мултипла склероза.

Озбиљна оштећења

Проблем је што у региону постоји мали број лабораторија за тестирање аутономног нервног система. А управо тестирањем аутономног нервног система могу да се пронађу озбиљна оштећења попут потпуног поремећај регулације крвног притиска. Док су пратећи симптоми болови у мишићима и зглобовима, у 80 посто случајева постоје проблеми са гастроинтестиналним трактом. Могући су неуролошки испади попут играња мишића, осећај "мравињања" по телу, слабост у рукама и ногама, дрхтање прстију шаке.

Професор доктор Бранислав Миловановић, кардиолог, раније је у изјави медијима рекао да сматра да је проблем у едукацији доктора, који углавном на основним студијама нису могли да уче о овој болести. Када је у питању синдром хроничног умора, доктор Миловановић каже да су епидемиолошки подаци алармантни и веома забрињавајући и да у САД око 2 милиона грађана већ има ову дијагнозу, али сматра се да је то само врх леденог брега. "У Европи 2 милиона људи има ову болест, а колико је озбиљан проблем сведочи и податак да је Европски парламент донео резолуцију да се под хитно формирају фондови, едукују доктори и да се нешто предузме", рекао је доктор Бранислав Миловановић.

Европске државе спроводе многобројна истраживања на тему овог синдром, у Норвешкој је пацијентима с дијагнозом ове болести омогућено скраћено радно време. Међутим подаци о излечењу нису најпозитивнији. Само 5 до 10 посто пацијената који се излече, били су млађи људи код којих је одмах започето лечење. Око 64 посто пацијента може да се врати у функционално стање, али и даље осећа тегобе, без даљег развијања болести.

Мултидисциплинарно лечење

Лечење је мултидисциплинарно, неопходно је да се зна и колико јаком физичком напору може да се излаже пацијент , како би сачувао своје капацитете. Професор Миловановић каже да се прво тестира степен оштећења аутономног нервног система. Иако не постоји специфичан третман за СХУ, постоје третмани који помажу у ублажавању симптома: 

• Когнитивно-бихејвиорална терапија
• Антидепресиви, који такође могу побољшати сан и смањити бол
• Лекови против болова
• Лекови против анксиозности
• Технике за смањење стреса
• Вежбање
• Лекови за алергије
• Технике регулисања спавања

Најчешће пацијенти добијају витамине, суплементе, антиоксиданте, саветује им се да промене навике, стил живота и исхрану. Физичка активност мора бити умерена до граница које пацијент може да поднесе. Вежбе дисања, купке у хладној води и притисак на одређене тачке на телу, могу подићи тонус парасимпатичког нервног система који је одговоран за опуштање и добро варење, а помажу некада и мале дозе антидепресива.

Синдром има четири стадијума, а људи који пате од најтежег, четвртог стадијума, потпуно су парализовани и везани за кревет или инвалидска колица.

У Србији искуства оболелих говоре да старији лекари који раде у здравственим комисијама, често не знају или не верују у постојање овог синдрома. Такође и свуда у свету људи имају проблем да им лекари признају ову болест. Међутим, појава короне пробила је ту баријеру међу лекарима, пре свега јер је пост-ковид који траје дуже од шест месеци заправо покренуо синдром хроничног умора.